Јачи од мраза: Раде напољу и на -20

Ноћни чувар плаже, улични продавци, радници јавних комуналних предузећа... они немају топле канцеларије, њихов посао је на улици, цело радно време, које некада траје и до 12 сати, све то на дебелом минусу.

Србија 10.01.2017 | 18:10 Репортери "Блица" широм Србије обишли су оне који и на минус 20 раде напољу, а ово су њихове приче.

"Смрзла ми се и роба а и ја"



Продавачица млечних производа на пустој Рибљој пијаци Рада Б. рекла нам је јуче да је на пијаци од раног јутра и да су новинари "Блица" једини који су је питали како јој је.

"Никога није брига како је мени. А хладно је толико да се сир који продајем смрзао, па не могу ни да га сечем", жали нам се Рада уз напомену да мора да ради јер је мука натерала.

Са њом саосећа продавачица ручно рађених шешира која своје рукотворине продаје у центру града.

Нико неће грицкалице на дебелом минусу



Термометар је јуче око поднева показивао да је температура у Крушевцу -10 степени Целзијусових, али то није спречило Ненада Николића (43) да дође на своје радно место – импровизовани киоск за продају грицкалица у центру града.

"Нисам радио од Бадњег дана, а данас сам отворио, јер кажу да ваља да се ради мало на Божић. Планирао сам да останем неколико сати, али видећу колико могу да издржим. Укључио сам грејалицу да грејем ноге, али је баш хладно, а нема ни купаца", прича Ненад којем ни церада, којом је обавио киоск, не помаже пуно на дебелом минусу.

Ваљевски колпортер - Минус и напољу и у "канецалији"



"Плинска грејалица греје, отприлике, као што греје и пламен из упаљача. Оног мало скупљег", уз горки осмех објашњава Предраг Радојичић, најчувенији ваљевски колпортер, услове на свом радном месту.

А то је "кућица" од лима и плексигласа на Градском тргу, са унутрашњим простором за "маневар" од пар десетина центиметара, једна столица и поменута плинска грејалица. Свуда около сва могућа штампа, као својеврсна "изолација". Све у свему, разлика између боравка у Радојичићевој "канцеларији" или напољу – готово да не постоји.

Ваљевцима познати Пека, међутим, има 22 године искуства на том месту и, како сам каже, већ добро стечену навику на екстремне временске услове попут ових.

"Чини ми се да је гора зима била 2012. или можда две године касније, кад је било ванредно стање. Стварно не знам, ваљда сам годинама окоштао. Капа, рукавице, дебела јакна, панталоне са улошком, све у неколико слојева и не мислити превише о температури, то је решење за овакав мраз. Највећи проблем је што време од 6.30 до 15 часова ових дана пролази спорије него иначе, јер муштерије само узму новине и одлазе трком, никоме није до ћаскања", каже Пека.

"Мора од нечег да се живи"



Сузана Ћорбић из Краљева, инкасанткиња у Паркинг сервису, временске услове познаје боље од многих метеоролога. Она већ 11 година ради на улицима у центру Краљева и наплаћује паркирање.

"Некако сам огуглала на време. Када дође зима, размишљам о лету, а када дође лето онда о зими. Тешко је у сваком случају. Зими је најгоре за стопала и ноге, јер од њих креће хладноћа. А сада замислите када морате да будете напољу и на -15 степени, од осам до дванаест сати дневно", прича Сузана Чорбић.

Ипак, како каже, све је ствар навике, али и морања, јер "треба од нечега да се живи".

Ноћни чувар плаже и на -20



Стегао лед Ђетињу, из кањона шиба хладан ветар, стазама око ужичког купалишта на којима се смрзао снег тек понеки шетач. Али плажа мора да се чува – чак и ноћу.

Александар Стевановић (46) јутрос се једва дозвао од циче на којој је провео прошлу ноћ. На глави му вунена капа, преко ње још једна памучна, и на све то капуљача од јакне. Скинуо рукавице да дуне у промрзле шаке, промрзле прсте на ногама и не осећа. Он је зимски чувар плаже.

"Било је грдно, али шта ћу, то ми је посао. Плажа мора да се чува. Ноћас се овде чуо само хук ветра и шркипа мојих чизама. Ни пас није прошао поред реке! И читаво јато патки које овде зимује ноћас је тиховало од хладноће", испричао нам је Стевановић.

"То ми је посао"



Славољуб Алић, раник ЈКП Мадиана, каже да ради по цео дан и да му осим хладноће велики проблем праве паркирани аутомобили од којих не може да прође.

"Радим и дању и ноћу, нарочито када је ванредна ситуација. Јесте хладно и мало незгодно, али мора се, то је мој посао. Чистимо улице, бацамо со, све што треба, хладно је, али шта да се ради. Навикли смо, није нам први пут", каже Алић.

Важно је да се стално крећеш



Радници јавних комуналних предузећа кажу да већ дуго имају искуства са јаком зимом те да је најбитније да се по веома ниским температурама стално крећеш.

Радно и на грађевини



Снег и лед који су оковали престоницу Србије не сметају радницима који су запослени на изградњи хотела "Хилтон".

Не марећи за ниску температуру, њих двојица, добро увежбаним покретима, марљиво су чистила снега који је током ноћи нападао по врху грађевине. Подно њих, багериста је ископавао рупу, доприносећи што бржој изградњи хотела.

Са колицима по леду, то ти је много опасно



Новосадски поштари муку муче са колицима која се на леду тешко могу контролисати.

"Мора се баш пазити на деловима који нису очишћени, јер можеш пасти због колица којима маневришеш. А ништа лакше није колегама са торбама које некада буду и по 15 килограма тешке. Уз тај терет када се оклизнеш и паднеш можеш озбиљно да се повредиш", прича нам поштар Богдан Ц.

Извор: Блиц