Новак Ђоковић о празницима: Тежак је Божић без породице...!

Најбољи светски тенисер Новак Ђоковић је и ове године за велики верски празник био одвојен од сина, супруге, браће, родитеља, родбине...

Тенис 09.01.2017 | 00:00 Ако професионалног спортисту питате шта му најтеже пада док је на путовањима, без изузетка ће вам одговорити: „Раздвојеност од породице. Деца ми баш недостају“.

А замислите колико најближи недостају модерним гладијаторима као што су тенисери? Посебно у време Божића. И док је већина нас 7. јануара била са фамилијом, Новак Ђоковић је хиљадама километара далеко од сина Стефана, супруге Јелене, Београда… Зато смо искористили прилику у Дохи да питамо Нолета колико му тешко пада раздвојеност и како је провео један од највећих хришћанских празника.

- На Божић се прво помолим Богу, јер на тај начин препознајем величину празника. Надам се и верујем да ћу у будућности Божић славити са породицом. Искрено, то ми баш недостаје - рекао је Новак.

ЗАХТЕВНИ ПОСЛОВИ

Ђоковић је свестан да култ окупљања најмилијих на највеће верске празнике не би требало никада да буде заборављен.

- Такве су околности да, нажалост, сада не могу да будем са породицама. Надам се да ћу у годинама које долазе имати више прилике да за Божић, славу и Васкрс будем са сином, супругом, браћом, родитељима... Живимо у модерном времену у којем радимо захтевне послове, свако на свој начин. Зато су често оба партнера одсутна и зато не можемо да будемо сви на окупу. Више од свега волео бих да се то промени - истакао је Ђоковић.

Новак припада сјајној генерацији српског тениса у којој је четворо од њих било светски број један. Ана Ивановић и Јелена Јанковић су биле на врху WТА листе 2008. године, Ненад Зимоњић је био први играч света у дублу, док је Новак већ годинама у врху. Успешне каријере још увек имају Јанко Типсаревић и Виктор Троицки.

СРБИЈА ПУНА ТАЛЕНАТА

Ђоковић је истакао да је поносан што је део такве генерације.

- Мислим да свако од нас треба да застане и да се осврне на то шта смо урадили за Србију, која до пре 10-15 година није имала тениску традицију. Задовољство ми је што сам део ере која је променила поглед на тенис. Ево, Ана Ивановић се пре неколико дана прва повукла, а ја се искрено надам да то повлачење неће значити почетак краја ове успешне генерације, већ да ће бити подстицај младим тенисерима и тенисеркама да наставе нашим путем. А сигуран сам да у Србији има још доста талената који само чекају да буду откривени. Што се мене тиче, увек ћу се трудити свима да помогнем да ствари иду у правом смеру. За сада нам иде добро, центар „Милан Гале Мушкатировић“ требало би да постане „Национални тениски центар“, тако да терене могу да користе и млади играчи. Савез добро функционише и требало би само да успоставимо систем којег ћемо се држати - казао је Ђоковић.

"НАПРЕД, ОЛГА"

Таленат који се већ са 15 година издваја је Олга Даниловић. Олгу је као будућу велику шампионку издвојио и Новак Ђоковић.

- Она има огроман потенцијал. Вредна је, радна, талентована. Прави бисер. Али не смемо да је истрошимо док је још јуниорка. Олга не сме да се форсира по сваку цену. Мора да чува снагу и енергију за професионални тенис. На крају крајева, она је и почела да тренира зато што воли тенис, а не зато што ју је неко натерао да узме рекет у руке. Због тога морамо да је чувамо - рекао је Новак, који је на тренутак застао, да би наставио у једном даху: - Олга не сме да изгуби љубав према тенису. Јер ако изгуби љубав, онда се тренинзи и све остало претварају у морање, а то није добро.

Новак је истакао да је разговарао и са Олгином породицом.

- Она је од свог тате Предрага - Саше Даниловића покупила шампионске гене. Сви знамо каква је кошаркашка легенда био њен тата. То је једна изванредна породица и Олга мора само да настави онако како је почела.

ТОКИО 2020. У МИСЛИМА

Новак Ђоковић је изгубио у 1. колу Олимпијских игара у Рију прошле године, али нову шансу могао би да има већ за три године, у Токију 2020.

- Волео бих да имам жељу и вољу да играм за репрезентацију и тада, али то је ипак далеко. За три године свашта може да се догоди. Прошлог лета сам у Рију изгубио на старту, али сам освојио бронзу у Пекингу, а имао сам и ту част да носим заставу у Лондону. Дељење тих спортских вредности са осталим колегама је заиста било невероватно. Видећемо шта ће бити до Токија - остао је загонетан најбољи српски тенисер.

Извор: блиц.рс