Тајне малих црквених календара

Прво што се у семберским домаћинствима купује послије Никољдана јесте црквени календар, невелика књижица, са датумима, празницима, молитвама али и простором за записивање значајних догађаја у породици, селу или у овој равници уопште.

Република Српска 24.12.2016 | 21:40 Скоро је да нема домаћинске куће у семберским селима, а да се у њој не чувају стари црквени календари још из прве половине прошлог вијека. Када истекне година за коју су намјењени, стављају их у ормаре, у кутије, испод послаганих ћилима, у кофере...

Свуда гдје се чувају породична документа, фотографије и друге успомене.

Греота је, веле Семберци, да се баци црквени календар када му истекне вријеме. Мален је, као џепна књижица, и лако се чува, а у њему је, на оном празном простору послије сваког мјесеца, штошта записано, што је значајно за породицу и цијели крај. Покаткад и за нацију.

У неким кућама црквене календаре чувају још из времена настанка Краљевине Југославије у прошлом вијеку. Домаћини су у њих записивали какви су били приноси житарица, када су рађана дјеца, а касније и унучићи, ко су дужници, а коме је, опет, он дужник, какво је вријеме било, шта се значајно догађало у том времену...

Много је записивано, а те биљешке имају историјску вриједност, јер је у неким календарима записано како је почео Други свјетски рат у Семберији и Бијељини, како је народ пострадао...

Са мало ријечи на једном невеликом парчету календарског папира, један домаћин из Велике Обарске, записао је - да су њемачки авиони у априлском рату 1941. године надлијетали ову равницу и њен град, да су падале бомбе, да су парне машине на млиновима, цигланама и пиланама дуго трубиле упозораваћи народ да је нови почео рат.

Већина домаћина у калнедаре је записивала када би требало да буде принова у сточарству, када је пао први снијег, када је олуја уништавала љетину, када су били поводњи, пожари, али и када су пшеница и кукуруз добро родили.

За неповјеровати је колико је записано о догађајима, наоко малим и незанимљивим али посве значајним. Неки од тих записа прави су међаши свеколиког живота у појединим породицама, селима, граду, равници...

Могли су то домаћини све то што им се догађало, чак и опширније, записивати и у ђачке свеске, бар су њих тада имали, али су се сви редом опредјељивали баш за мале црквене календаре.

У неким породицама сваки нови дан почиње отварањем календара и провјеравањем да ли се може тог дана радити или је празник – црвено или појачано болдовано, појачано црно „слово“ када се у домаћинству завјетно не обављају већи послови.

И сада је тако у Семберији. У ери компјутера. Мали црквени календари су и даље незамјенљиви у већини домаћинских сеоских кућа.

И даље се записују значајни догађаји, па чак сада и телефонски бројеви.

"Ова година ће бити без већих падавина. Кише ће бити крајем априла и почетком маја, онда мало у јулу, па тек онда у касну јесен", тврди Боро Матић из Броца код Бијељине.

Овај домаћин своју временску прогнозу за годину тумачи на основу записа из малог, важећег, недавно купљеног црквеног календара.

"У нашој равници пољопривредници пажљиво прате временске прилике између католичког и правславног Божића, почев од 25. децембра старе до шестог јанура нове године. То је дванаест дана, а толико у години има мјесеци. Дан има 24 часа, колико је приближно и дана у мјесецу. Пише се какво је вријеме било у предзорским часовима, када настаје нови дан, што одговара почетку мјесеца и наставља се до поноћи. Подне одговара половини мјесеца и слично", објашњава Боро.

Упркос савременим средствима масовне комуникације и интернету и даље су у Семберији главни и најважнији мали црквени календари.

БН телевизија (Тихомир Несторовић)