Књига и жива ријеч преча од вјештачке интелигенције

Да ли развој вјештачке интелигенције пријети образвоном систему, с обзиром да ученици и студенти све чешће прибјегавају кориштењу ових олакшица у стицању знања. Представници академске заједниоце то не виде као опасност, а студенти ипак, тврде да су књига и ријеч професора приоритет.

Република Српска 24.06.2025 | 12:49
Књига и жива ријеч преча од вјештачке интелигенције

Како је почео и како се завршио први свјетски рат? Која је највећа а најстарија  грађевина на свијету и како би изгледала да је правимо у двадесет првом вијеку?  Како написати дипломски рад о теми модерна пољопривреда, само су нека од питања која можемо поставити вјештачкој интелигенцији путем система Цхат ГПТ  и ДЕЕП СЕЕК-а и добити одговоре у само неколико секунди.

Захваљујући свим предностима који укључују и генерисање фотографија, табела, програмских кодова и слично ови ситеми се све више користе и у образовању. Користе их дјаци, студенти, и пеофесори, па се поставља питање да ли то штети или користи образовном систему.

Декан електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Божидар Поповић каже да подржава кориштење вјештачке интелгинције у високом образовању, али само као алат.

„Треба виодити рачуна да се образовни систем градио годинама, и развијао уз помоћ одређених помагала. Када су се појавили персонални рачунуари развијале су се одређене платформе система за учење и подршку учењу и исто се размишљало да ће ти системи бити нешто базно у образовању, показало се опет да су то помагала. И велики број факултет и универзитета користи те платформе“.

Када је ријеч о злоупотребама вјештачке интелгинције на факултетима за писање студентских радова, Поповић каже да оне нису у потпуности  могуће због софтвера који то препозању, или због неких  погрешним података које професори препознају.

Додаје да вјештачка интелгенција може бити добра за образовање ако се правилно користи.

„Да нешто напримјер брже одрадите или сортирате одређене податке када се ради напримјер о мјерењима из електротехнике. Такође, за прелиставање одређеног уџбеника напримјер из медицине, штоби студентима олакшало да дођу брже до одговора, под условом да су прије тога прочитали тај уџбеник да знају шта требају да питају да би се могли подсјетити и добити одговарајући одговор“.

Питали смо студенте електротехничког факултета  да ли и колико користе вјештачку интелигенцију у свом образовању и да ли јој вјерују.

 Студент 4. године Еелектротехничког факултета Универзитета у Истоичном Сарајеву Душан Мариловић истиче да су  ЦХТ ГПТ и други чет ботови показали као корисни када је нешто нејасно и када треба добити неко додатно објашњење.

„То је много боље него да користимо гугл јер можемо добити много концизнији и бољи одговор, али у итраживачким радовима требамо користити литературу“.

„Врло често, скоро свакодневно користим ЦХАТ ГПТ, помаже ми приликом разумјевања неких ствари, али му не вјерујем у потпуности“,  кажеТрама Драшковић апсолвент ЕТФ УИС.

„Користим Цхат ГПТ али уз своје знање, уз нешто што сам чула од професора и прочитала из уџбеника, па то комбинујем“, истакла је Александра Боровчанин студент 3. године ЕТФ УИС.

Представници академске заједнице сматрају да вјештачка интелигенција има будућност у образовању, али да базно образовање треба бити приоритет коме ће вјештачка интелгинеција бити само помагало.

„Ви данас различита знања можете да стекнете као инстант знања, прегледавајући одређене кратке садржаје као на начин што узмете па погледате на yоу тубу или шортсу за неки здравствени проблем и мислите да је то тачан одговор, а не мора апсолутно бити, јер кад одете код доктора он ће прво да вам тражи да извадите налазе па ће вам дати на основу тога одређени лијек,а  овако ви мислите да сте на основу инстант знања пронашли одговор.  

Појавом вјештачке интелигенције често се расправља да ли ће она замјенити и многобројне  преофесије које обавља човјек, али стручњаци тврде да  то никада неће бити могуће, јер и иза вјештачке интелгинције стоји човјек. Зато,  треба имати на уму и да су упркос свим промјенама које је носило напредовање човјечанства,  катедра, клупа и жива ријеч професора у интеракцији са студентима опстали  вијековима.  

(БН) 

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

Грофица Мица

24.06.2025 13:33

Такозвани КИ је настао измедју осталог од софтwера за преводјења на стране језике, далеко од тога да се ту ради о некаквој "интелигенцији". Саховски програм од ИБМ-а против кога је играо Каспаров није могао ову игру, због огромног броја комбинација, да потпуно математицки обухвати, а камоли да КИ-програми добију особине интелигентног, логицког мисљења - до тако нецега требају проци јос много, много деценија..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Природна Глупост

24.06.2025 14:10

Каква вјештачка интелигенција, код нас влада природна глупост!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Директ

24.06.2025 15:26

И једно и друго и треће производ је људске интелигенције. Што се тиче саме вјештачке интелигенције, она је само еволуција онога са чиме Гоогле и друге велике технолошке компаније располажу на основу уноса података.

ОДГОВОРИТЕ
Name

АИ

24.06.2025 17:18

...је будућност и ти нама Србима смета. Било би нам лакше да је средњи вијек и да се живи у блату и са животињама у истој соби...

ОДГОВОРИТЕ
Name

реаг

24.06.2025 17:34

Само нека они ћуте јер таква дивлина од шумског универзитета не егзистира не планети нигдје, отворен по шумама и горама напуштених војних хангара људи добили звања професора доктора у странкама. Они су јако релевантни и референтни да суде о вештачкој интелигенцији.

ОДГОВОРИТЕ