Трговина људима под кринком традиције

У Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори у експанзији су бракови малољетника. Иако би законски то институције требале спријечити, против таквог облика трговине људима бори се једино невладин сектор. Малољетнички бракови данас су класичан примјер трговине људима иако се догађају под кринком традиције.

Регион 02.12.2016 | 08:06 Истраживали смо што се догађа у ове три сусједне земље. Дошли смо до сазнања да они који такве уговорене бракове покушају спријечити буду изложени пријетњама смрћу.

У БиХ све је више бракова међу малољетницима. Иако нужно то не мора значити трговину људима, већина таквих бракова сведе се баш на то. Дјевојчице, или постану бијело робље, или је њихов брак унапријед договорен. О томе нам је свједочио и сам Фикрет Араповић из Сребреника из ромског Удружења "Боље сутра".

"Једна нам се дјевојчица удала с 12 година. Ми смо пријавили. Сада се родитељи крију по другим кућама, полиција их тражи. Имамо случај дјевојчице коју је отац продао. Он каже да је пристао да се она уда јер ће имати здравствено осигурање. Њен муж ради па ће се моћи лијечити. Породила се у 13 години", указује Араповић.

У Удружењу "Земља дјеце у БиХ" чије је сједиште у Тузли, тврде да су овакви бракови у експанзији. Њихов свакодневни рад у ризичним обитељима донио је и бројна искуства о којима је за РСЕ говорио Аднан Дрндић, социјални радник Удружења.

"Склапање малољетничких бракова је један од видова трговине људима. Под плаштом традиције крије се та трговина људима. Јер за одређену свота новца под плаштом традиције, продају се малодобне дјевојчице. У плану је да оне имају неки складан живот и као побјећи ће из тог неког тешког живота и живјет ће сретно. Међутим, неријетко се догађа да заврше у раљама трговине људима", истиче Дрндић.

Недавни примјер из Црне Горе гдје је невладин сектор један брак успио спријечити зорно, показује и какве су посљедице за оне који се против таквих казнених дјела покушавају борити.

"Дјевојчица из Никшића имала је договорен брак у Подгорици. Комшије су одмах то дојавиле. У Подгорици је полиција дошла на лице мјеста. Дјевојчица је сједила. Полицији је речено да то није свадба, него да славе рођендан. Ту је почела и свађа јер су неки од тих мушких лидера рекли да ће се дјевојчица вратити кући, међутим, све је било унапријед договорено.

Центар за социјални рад тада је измјестио ту дјевојчицу, те је смјештена у Сигурну кућу. Родитељима је одузет пасош, а након тога било је већ познато да је дјевојчица спремљена за одлазак. Такођер, колега који је био активан у томе, студент криминалистике, био је због пријетњи смрћу смјештен у Сигурну кућу", каже за РСЕ Јадранка Миличевић из Царе интернатионал Балкан

Већина младих у Тузли је против оваквог типа брака, који многи зову и уговорени.

У Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори према закону, старији малољетници изнад 16 година, сами могу доносити одлуке па је њихове бракове и тешко спријечити. Према истраживању Царе Интернатионала ипак се радило о браковима "на силу".

"Што се онда користи да се кажу како млади желе такве бракове. Ипак, наша друга истраживања која смо урадили са 560 жена у Србији које су ступиле у такве бракове и која показују да је 90 посто таквих малољетника било натјерано на брачну заједницу", каже Миличевић.

Ни центри за социјални рад не могу пуно учинити осим едуцирати младе у школама. У БиХ унутар полицијских органа као ни унутар правосудних институција не постоје подаци колико је склопљено уговорених бракова. Међутим, према истраживањима невладиног сектора, познато је да је тај број у порасту.

Индира Бајрамовић из ромског Удружења "Боља будућност" Тузла за РСЕ је говорила колико је такве бракове тешко спријечити у Босни и Херцеговини.

"Имали смо случај старијих малољетника, гдје су се родитељи сложили да се узму, међутим, суд је то спријечио. Имате и друге случајеве, у којима су дјеца баш била малољетна, да нико није реаговао. Значи, имамо контрадикторне случајеве. Ни мени није јасно како некад суд и све институције зажмире. Мислим да ти треба већи ангажман центара за социјални рад, МУП-а, али и Министарства здравства јер те дјевојчице нису зреле за брачну заједницу", оцјењује Бајрамовић.

Дјевојчице се против оваквих бракова саме не знају борити. Оне које покушају, у својим заједницама заправо помичу границе људских права. У земљама регије нема их тко заштитити јер се на овим просторима то још схваћа као традиција – традиција на коју су дјевојчице и дјечаци натјерани.

Извор: РСЕ