Прича - Бразилска опера: Старац Зе Роберто, Алелуја Жезус, Аир Порк Оне и Цуцабол...!

Како је Палмеирас стигао до титуле националног првака први пут после 22 године и само три сезоне пошто је играо другу лигу!

Фудбал 30.11.2016 | 23:45 Један навијач је погинуо када је пао током славља. Интернет је преплавила фотографија дечака на очевим кркачама како иде на утакмицу. У рукама, отац носи дефибрилатор. Али није сваки дан Палмеирас шампион. У ствари, није био пуне 22 године. Штавише, откако је последњи пут био првак два пута је испадао и из прве лиге Бразила. Последњи пут пре само три године. Популарност клуба је почела нагло да пада. Посебно после банкрота италијанског Пармалата, која је деведесетих година прошлог века упумпавала велики новац у Палмеирас. Само један Паулиста шампионат у 21. веку. И сада на трону Бразила. Зелени џин, (Вердао) поново је најтрофејнији клуб у најфудбалскијој земљи на планети.

Како?

Као и увек кад је Бразил у питању, део одговора лежи у супеталентованој генерацији фудбалера, предвођеној Габријелом Жезусом, апсолутни идол Алијанц Парка, без обзира на то што ће каријеру наставити код Пепа Гвардиоле у Манчестер Ситију.  Палмеирасу се одужио, па му трибине одавно певају “Алелуја, то је Габријел Жезус“, а председник Пауло Нобрепосле сваке репрезентативне акције по њега шаље приватни авион  - из милоште назван Аир Порк Оне (у слободном преводу Летећа свиња један) по угледу на летелицу америчког председника. Ово прасе у имену јер је Палмеирас, упркос званичном надимку Вердао, одавно познат као Поркос. Свиње. За оне који нису читали извештаје Александра Глигорићаса Мундијала у Бразилу: клуб су основали италијански исељеници који су се бавили угоститељством и било их је гојазних, због чега су их ривали поредили са свињама, али они су то поптуно прихватили и сада тај надимак јавно истичу.

Међутим, Жезус није једини, иако је вероватно био најбољи.

ЕВРОПСКИ БОГАТАШИ ВЕЋ БРОЈЕ ПАРЕ

Колумбијски штопер Јери Мина већ је у тефтерима скаута Барселоне, Манчестер Ситија и Челсија, мада је Милан фаворит, пошто га је први снимио Масимилијано Мирабели, који ће бити директор Росонера ако кинески инвеститори коначно и преузму клуб.

Милан, па и Барселона и посебно Интер, мотре и на двадесетогодишњег нападача Рожера Гуедеса, док се за две године старијег Ерика Лиму, такође офанзивног играча, отимају француски Олимпик Марсељ и Сент Етјен, те у Италији Кјево и Сампдорија.

Наравно, не осваја се титула без искуства, а оно је у екипу оличено у 42-годишњем ветерану Зе Роберту, који је почињао професионалну каријеру баш када је Палмеирас последњи пут био шампион, па бивши штопер Фенербахчеа Еду Драсена, те Арука и Клејтон Шавијер, добро познати прволигашки фудбалери у Бразилу с тим да је овај други био и у печалби у Металисту из Харкова.

Свој део посла перфектно је обавио и голман Жаилсон, који је шансу добио тек када је први пик на гол линији Фернандо Прас у јулу морао на операцију лакта. Навијачи су тада осетили мучнину у стомаку. Тражили су да клуб доведе појачање, Кука је указао поверење 35-годишњем Жаилсону, иако је до тада предност имао и млађи Винисијус Силвестре. Бинго! СаЖаилсоном на голу Палмеирас није изгубио ниједну утакмицу.

КО ЋЕ ПРЕ ДЕ ПОНИЗИ ВЕРДАО?

Улога лидера ипак припадала је 24-годишњем офанзивном везном Дудуу, иако он није почео на добрим осносима са шефом струке Куком - о њему опширније мало касније - па је после четири везана пораза у Паулиста шампионату јавно критиковао тренера због измена због чега је изгубио место у тиму. Толико су лоши били односи проблематичног фудбалера са шефом (Дуду је раније због био кажњаван због туче са противничким играчем, био је и у осуђиван због насиља у породици) да је у јулу био на корак од трансфер у Кину, али је клуб у последњем тренутку одбио понуду. Кука и Дуду су сели за сто, обавили разговор мано-а-мано и измирили несугласице. Дуду је прихватио да игра мало повученије, да организује нападе од почетка, крај сезоне дочекао је са капитенском траком око руке. Посебно је инспирисан против ривала из Сао Паула.

Играчки, сви елементи су били ту, али навијачи као да су одбијали да поверују да је дошао тај тренутак. Уосталом, превише их је пута у скоријој историји разочарао Вердао. Пре седам година били су први на табели са пет бодова предности над најближим ривалом десет кола пре краја сезоне. У тих десет освојили су један бод?! Кад су 2000. играли финале Копа Меркосура (од 1998. до 2001. учествовали су највећи клубови Бразила, Аргентине, Уругваја, Парагваја и Чилеа) на полувремену су водили са 3:0 против Васка де Гаме, на крају су изгубили са 3:4.

Навијачи Палмеираса често омиљени клуб пореде са опером. Има ту лепоте, стила, неочекиваних обрта, увек драме и на крају најчешће тужних завршетака. Последњих година чак су се у саркастичном маниру организовали наградне квизове. Питање је углавном било исто: који ће тим који се бори за опстанак понизити Палмеирас?

ЛУДИ ПЕВАЦ, ЈУЖНОАМЕРИЧКА БАРСЕЛОНА И ЦРНО-БЕЛИ РИНГИШПИЛ

Али ове године све се променило. Кука као да је са собом донео чаробни напитак. Чим је дошао обећао је титулу, иако тим у том тренутку није личио ни на правог конкурента. АлиКука је познат као тренер који за пасом нема прегршт титула, али зна како да направи тим. Кад је радио у Ботафогу - и тада са Зе Робертом - његов тим су називали О Царросел Алвинегро.  Црно-бели рингишпил. Најлеши фудбал у Бразилу играо је тада Ботафого. Кад је водио Крузеиро надимак је био јужноамеричка Барселона. Кад је био на клупи Атлетико Минеира и тренирао Роналдиња клуб из Бело Хоризонтеа називали су Гало Доидо. Луди Певац. Умео је Кука да искористи квалитете корпулентног Жоа.

Пехаре је, рекосмо већ, могао да изброји на прсте, али игра је увек била ту. У Бразилу чак постоји и израз: Цуцабол. Исковао га је новинар бразилског И-Ес-Пи-Ена  Мауро Цезар Переира желећи да опише како Кукин Атлетико Минеиро кад јури резултат бесомучно покушава убацивањима са крила. Међутим, није то био толико погрдан израз као што се може учинити. Касније су бразилске колеге развиле дефиницију. Цуцабол - једноставан фудбал у коме играчи све основне елементе игре изводе беспрекорно. Нека су и центаршутеви, али су увежбавани уз много зноја. За Кукине тимове кажу да је лако уочити где су најопасније. Врашки је тешко зауставити их.

Нажалост по Палмеирас, Кука је већ најавио да одлази из клуба. Иде поново у Кину. Вероватно је решио да наплати ову титулу. И нека ће. Није сваки дан Палмеирас шампион!

Извор: моззартспорт