Кецман: Партизанов циљ је да се врати у Евролигу за двије до три године!

"Тео игра кошарку на узвишеном нивоу. Игра невероватно добро, много је сазрео у односу на претходне године. А добио је и савршеног партнера, Нанда Де Колоа у ЦСКА", верује легендарни шутер црно-белих.

Кошарка 28.11.2016 | 22:50 Закорачио је Душан Кецман на добро познато, атинско тло. Некад редован као играч, било да је гост, или у опреми Панатинаикоса. Прошле седмице то је учинио као помоћни тренер Партизана, а повод је било гостовање Парног ваљка атинском АЕК-у у групној фази Лиге шампиона. 

Где год да се појави, некадашњи капитен црно-белих увек привлачи велику пажњу навијача, а и медија. Тако је било и овог пута, када су га дочекали новинари угледне грчке Газете. Непосредно по завршетку утакмице стрелац најневероватнијег поготка у историји Јадранске лиге издвојио је време како би у опширном интервјуу говорио о разним темама, домаћим, али и оним везаним за тренерску каријеру и време проведено у Панатинаикосу. 

Ми вам, зато, сумирамо причу кроз неколико интересантних цитата. За почетак - о толико помињаном случају Партизана и чињеници да је клуб из Хумске првобитно требало да игра Еврокуп. А онда је ипак изабрао ново Фибино такмичење.

„Прво смо прихватили позив да играмо Еврокуп, међутим Партизан се нашао између две ватре у сукобу Фибе и Евролиге. Кошаркашки савез Србије нам се извинио, јер није могао да нам помогне због проблема који би настао због репрезентације. Ми смо, онда, одлучили да играмо Лигу шампиона. Такмичење је квалитетно, ту су тимови као што су АЕК, Бешикташ, Сасари и Зјелона Гора, са којима смо играли и у Евролиги“.

Кецман је затим говорио и о плановима Партизана у наредним годинама.

„Партизанов циљ је да поново стане на своје, стабилне ноге ноге, а онда да се врати у Евролигу у наредне две до три године. Неће бити лако, али верујем да смо на правом путу“.

Некада су били саиграчи, али Душан Кецман и Никола Пековић сада сарађују на знатно вишем, клупском нивоу - као помоћни тренер и председник клуба.

„Да, тако је. Никола Пековић се вратио из Сједињених Америчких Држава због повреде. Не виђам га често, а он се углавном бави организацијским делом. Он ради све како би се клуб стабилизовао и функционисао на прави начин. Као што сам већ рекао, Партизанов циљ је да се суочи са свим проблемима из претходних година, а онда оде на следећи ниво“.

Легендарни шутер Партизана оценио је да кошаркашка репрезентација Србије може да узме медаљу на предстојећем Евробаскету у четири државе.

„Орлови су одрадили одличан посао претходних година. Многи кажу да смо нашу најлошију утакмицу одиграли у полуфиналу Евробаскета прошле године, против Литваније. А нама није био дан. Ове године Србија је узела сребро на Олимпијским играма, што је огромна ствар за државу и њих саме. Најважније од свега је то што екипа има свој 'костур', да чак шесторица играча играју у Србији, а Саша Ђорђевић је направио основу за године које долазе. Верујем да можемо до медаље у Турској“.

Паралелно са причама о репрезентацији, Кецман је говорио и о магији Милоша Теодосића, која готово непрестано достиже нове висине.

„Тео игра кошарку на узвишеном нивоу. Игра невероватно добро, много је сазрео у односу на претходне године. А добио је и савршеног партнера, Нанда Де Колоа у ЦСКА. Они су потпуно другачији типови играча, али Милош из утакмице у утакмицу потврђује каква је класа од играча. Јако сам поносан на њега, били смо саиграчи у репрезентацији, а последњих година достигао је потпуно нове висине“.

Имао је Кецман шта да каже и о томе што је патике и спортску опрему заменио таблом за цртање и маркерима.

„Бити тренер је много теже него када си играч. Одмах се осети разлика. Као играч довољно је само да испуњаваш захтеве који се пред тебе ставе. Када си тренер мораш да припремиш стручни штаб, поделиш задатке играчима, а то значи да мораш да будеш у сталном контакту са много особа“, открио је Кецман за Газету, а онда говорио и о томе зашто многи играчи након завршене каријере не уђу у тренерске воде.

„Стрес ту има велики удео. Али, са таквим стварима треба научити да се живи. Мене, искрено, притисак тера да учим и да се унапређујем. То је оно што волим. Чудно ми је било када сам постао тренер прошле године. Није то било нешто на шта сам навикао. Прошла је цела година, а рад са тренером Џикићем је једно занимљиво искуство. У стручном штабу су и многи бивши саиграчи и имамо одличну сарадњу“.

На крају је уследило неизбежно питање - да ли је вечити дерби већи у Грчкој или Србији? Као неко ко је својевремено носио дресове Панатинаикоса и Партизана, то најбоље зна.

„Одувек сам говорио да су дербији у Грчкој већи. Навијачи живе за клуб чак и кад изгубите, а пораз се доживљава као катастрофа. Опет, Грчка је већа земља од Србије, а када се игра дерби постоје само навијачи Панатинаикоса и Олимпијакоса. Није лако ни играти такве мечеве у Грчкој, јер су дворане много веће. Када уђете у ОАКА Арену или Дворану мира и пријатељства, па видите скоро па 20.000 људи... Много је теже играти у таквим условима. Али, то је нешто за шта играчи живе“.

Извор: моззартспорт