Држава ставља НВО сектор "под своје"

Усвојене измјене и допуне Закона о удружењима и фондацијама БиХ за парламентарце су добар потез, који ће спријечити незаконите радње у том сектору, док представници из невладиних организација тврде да је држава измјенама себи омогућила да стоји иза НВО, да контролише њихове финансије, те да сама оснива удружења.

Босна и Херцеговина 23.11.2016 | 18:10 Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је јуче у другом читању Приједлог закона о измјенама и допунама овог закона. Кажу да се ради о унапређењу система превенције борбе против прања новца и финансирања тероризма у складу са приједлозима Манивал тима БиХ.

За представнике НВО је спорно што је у измјенама избачено из члана да држава не смије оснивати удружења, те што ће финансијске извјештаје морати достављати на јавни увид Министарству правде БиХ, које је и предлагач закона.

"Они само хоће да легализују нешто што већ постоји јер данас претежно министарства преко удружења узимају средства која су намијењена за одређене пројекте и дијеле између себе. Рецимо, дају 100.000 КМ за пројекат, али 30.000 иде назад мени, дио овоме трећем и све тако", казао је јуче Вехид Шехић, правни експерт и предсједник Форума грађана Тузла.

Како сам назив невладино удружење искључује било какву могућност уплитања владајућих структура, представнике НВО збуњује зашто је онда избачен дио из члана закона да те структуре не могу да буду оснивачи.

"Удружење по правилу прави група грађана, ту држава нема шта да тражи. Тако би то сада значило да било ко у институцијама са јавне позиције може да направи удружење и да преко њега иде са својим интересима... Да ли правним, политичким или финансијским", каже Адис Араповић, пројекат менаџер Центра цивилних иницијатива.

Кад је у питању дио у вези с објављивањем финансија удружења и фондација на страници Министарства, Араповић сматра да је у питању облик контроле.

"Невладине организације већ имају обавезу да доставе своје финансијске извјештаје пореским управама, тако да наметање да се финансије морају објавити на интернет страници Министарства правде БиХ, које притом никакве везе нема с њима, осим код оснивања, је вјероватно покушај контроле који мирише и на режим, па чак и онај тоталитарни", истиче Араповић.

Из Министарства правде БиХ су рекли да измјена закона није била усмјерена на омогућавање државним институцијама да оснивају удружења, већ је кључ усклађивање закона са препорукама Комитета Савјета Европе за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

"Удруге и закладе ступањем на снагу измјена и допуна могу оснивати и држава БиХ, ентитети, кантони, градови, опћине, мјесне заједнице, државни органи, државна подузећа и фондови с обзиром на то да не постоји нити један правно одржив аргумент зашто држава не би основала непрофитну организацију која се бави помагањем социјално угроженима или смјештајем бескућника или неким другим опћекорисним дјелатностима", одговорено је из Министарства.

Дамир Дејановић, активиста Удружења грађана "Зашто не", који су први указали на овај проблем с измјенама закона, каже да то све отвара могућност малверзације и омогућава "државним удружењима да аплицирају на конкурсе под истим условима као и друга грађанска".

Представници из НВО сектора питају шта ће владама удружења о социјалним категоријама кад већ имају центри за социјални рад и слично.

Душанка Мајкић, бх. парламентарка (СНСД), када је у питању достављање финансијског стања Министарству рекла је да се у тој области и треба увести ред.

"Нормално је да се види како троше паре, те ко их финансира", сматра она.

А с обзиром на то да се разликују текстови закона усвојених у Представничком и јуче у Дому народа, биће формирана комисија за њихово усаглашавање.

Извор: Независне новине