ФБиХ: У кладионицама потрошли 951 милион КМ

Више од 944 милиона уплаћено је у приватним кладионицама, а око 7 милиона се односи на Лутрију БиХ.

Босна и Херцеговина 14.10.2016 | 12:08 Уплате у 13 приватних кладионица те Лутрије БиХ за првих осам мјесеци казују да грађани све више троше за игре на срећу. Уколико тако наставе, до краја године ће уплатити више о 1,4 милијарде КМ! Подаци Порескне управе ФБиХ казују да је за првих осам мјесеци ове године уплата за игре на срећу досегла суму од 951 милион марака, пише Журнал.

Према поузданим сазнањима Журнала од те суме је нешто више од 944 милиона уплаћено у приватним кладионицама, а око 7 милиона се односи на Лутрију БиХ. Као и увијек када су бројке и статистика у питању, анализа овог податка може се развијати у неколико праваца. Ако рачунамо према укупном броју пунољетних грађана у Федерацији, сваки је просјечно у кладионицама потрошио 470 КМ.

Уколико као реферетну бројку узмемо број запослених, онда је сваки играч на срећу у овој години потрошио нешто више од 2 хиљаде марака ! Изоставили смо 340 хиљада пензионера и 376 хиљада незапослених становника Федерације, само претпостављајући да не посјећују кладионице.

Тих 950 милиона потрошених у кладионицама може се упоредити, примјера ради, са сумом потрошеном на лијекове у цијелој БиХ.

Према подацима Агенције за лијекове БиХ укупан промет лијековима у 2015. био је 597 милиона КМ. Иако та су сума јесте велика, у поређењу са 50 одсто већом сумом која се потроши у кладионицама, дјелује као сасвим логична.

Федерални је премијер Фадил Новалић почетком ове године изазвао бурне реакције изјавом о стандарду становника у овом ентитету.

“Грађани ФБиХ живе добро. Шта више, расипају се”, саопштио је Новалић.

Закључак је извео из података једног домаћег продајног ланца о продаји кафе, цигара, пива и вина. Ето прилике да у своју методу за израчун доброг живота уврсти и уплату у кладионицама.

Наравно, Новалић добро зна колики је проток новца у овом сегменту. Зато је и намјерио да поред тек почетка контроле стварног промета у кладионицама, опорезује и саме играче већ приликом уплате, наравно не желећи да због бољег пуњења буџета и смањи њихове посјете кладионицама.

Ако знамо да је електронски надзор уплата класичног клађења у кладионицама почео у фебруару 2015 године, а за РНГ клађења, у која спадају примјера ради електронске трке паса и слично, тек од децембра, јасно је како је ово нагло повечање уплата само продукт још увијек несавшене, али какве такве контроле уплата у кладионицама. Има још нејасноћа.

Према подацима Журнала уплата за РНГ клађење доминира у укупној суми и досеже 800 милиона ! Истовремено, подаци казују да је за ову врсту клађења исплачено 718 милиона на име добитака, што отвара низ питања, а једно је да ли играчи толико баш добијају на овој за клађење неизвјесној игри.

Но, Журнал је већ раније писао о низу отворених питања у овој области и сигурно је да ће се несугласице између СДА и ХДЗ-а БиХ око текста Приједлога измјена и допуна Закона о играма на срећу поново разбуктати у наредном периоду.

За сада је извјесно само једно: Уколико се настави тренд уплата евидентиран за првих осам мјесеци ове године, грађани у Федерацији ће током 2016. године за игре на срећу уплатити више о 1,4 милијарде КМ!

(Журнал)