Анализа и најава: Нова ера Евролиге - корак ка НБА...!

После 16 година "експериментисања" са бројем учесника и системом такмичења, Евролига улази у нову еру. Први човек Жорди Бертомеу каже да су се остварили вишедеценијски снови власника, директора, тренера, играча, новинара.

Кошарка 12.10.2016 | 16:45 Само 16 екипа има ту част да буде део почетка нове европске клупске кошаркашке приче, у којој ће као и у већини ствари у животу најбогатији имати главну реч.

Иако је и даље апсолутна непознаница како ће све то да изгледа после дугогодишњег играња кроз 3-4 фазе, извесно је да би највише требало да профитирају навијачи, јер ће од прве до последње утакмице имати прилику да узивају у константним окршајима најбољих клубова "Старог континента".

За разлику од претходних сезона, жреб више нема битну улогу у расподели односа снага, већ ће искључиво паркет пресуђивати ко је бољи од кога и на крају одлучити ко је баш најбољи.

Част Србије ће четврту годину у низу бранити Црвена звезда, која има знатно мање амбиције него претходне сезоне, али која је свакако спремна да приреди спектакл својим навијачима.

Осим црвено-белих, Србију ће представљати још осморица наших кошаркаша – Милош Теодосић (ЦСКА), Богдан Богдановић, Никола Калинић (обојица Фенербахче), Милан Мачван, Мирослав Радуљица (обојица Емпорио Армани), Владимир Мицов(Галатасарај), Никола Милутинов (Олимпијакос), Стефан Пено (Барселона)

Црвена звезда (Београд/Србија)

Црвено-бели су имали одличну прошлу сезону који су завршили са учинком 12-5 и поразом од каснијег шампиона ЦСКА у плеј-офу.

Тренер Дејан Радоњић је у међувремену остао без носилаца игре Квинсија Милера, Мајка Цирбеса, Маркуса Вилијамса и Таренза Кинзија, а стигли су искусни Милко Бјелица, повратник Чарлс Џенкинс, те за сада главно појачање центар Огњен Кузмић.

Финансијски аутсајдер у односу на остале учеснике ЕЛ, главни адут Звезде ове сезоне биће домаће снаге и навијачи. Највеће је питање колико ће Кузмић успети да надомести одлазак прошлосезонског кључног играча у рекету Цирбеса, с обзиром да се није наиграо у дресу Панатинаикоса.

Почетак сезоне у АБА лиги је показао да ће носилац игре сада бити плејмејкер Стефан Јовић, доста тога ће зависити од доприноса капитена Луке Митровиће, те напретка младог адута Марка Гудурића.

Тешко је очекивати пласман у плеј-оф, али тимска игра који су црвено-бели демонстрирали у прва четири кола регионалног такмичења увек може да направи изненађење против фаворита.

“У Евролиги имамо велики број екипа које најављују пласман у завршницу. Искористили су своје економске могућности. Верујем у оно што радимо. Који год састав да буде, све ћемо урадити да свако ко дође овде – не освоји лако бодове. Морамо мало реалније да поставимо планове, јер знате како иде код нас, сваки пораз може да донесе различите процене”, рекао је Радоњић.

ЦСКА (Москва/Русија)

Актуелни шампион није много мењао, задржао је костур тима који је тријумфовао прошле сезоне, укључујући најбоље појединце из Берлина Милоша Теодосића и Нанда де Кола.

"Армејце" је напустио само Деметрис Николс, а као замена су стигли Џејмс Августин и Семен Антонов, који су прошле сезоне играли у Русији па им неће бити потребно прилагођавање на нову средину.

Највећа снага тима Димитриса Итудиса ће бити "дубина", велики број квалитетних играча које подједнако доприносе на терену приликом ротације, а долазак Августина је то додатно појачао.

Нови формат такмичења је још један адут ЦСКА. Двокружни систем као да је створен за овај тим управо због те "ширине" коју има Итудис у саставу, а већ годинама уназад "Армејци" су најјачи у ЕЛ били управо у првим фазама када се играо већи број утакмица, док су се мучили тек у плеј-офу и на Ф4.

ЦСКА сигурно није већ виђен шампион, теже је одбранити него освојити титулу, а и конкуренција се појачала, којој ће нови систем такође олакшати пут, али би руски великан опет требало да буде на завршном турниру.

Фенербахче (Истанбул/Турска)

Да ли је време да Жељко Обрадовић освоји девету титулу првака Европе, прву са Фенербахчеом? Турски тим је последње две сезоне био међу фаворитима, али није успевао да достигне трон.

Обрадовић је направио неколико рокада у саставу, отишли су Рики Хикман, Омер Јурцевен и Еркан Бајрак, а стигли Џејмс Нанали и Ахмет Дувиероглу.

То неће значајно утицати на конституцију екипе с обзиром да је само Хикман имао важнију улогу међу поменутим играчима, а и он је чешће био ван него на паркету због повреда.

Носиоци игре су и даље ту, Екпе Јудо би и ове сезоне требало да буде играч око којег ће се доста тога вртити, али се очекује знатно већи допринос Јана Веселог и Богдана Богдановића. Србин је вероватно на прекретници каријере јер му добра сезона у ЕЛ може донети одличан уговор у НБА, који је одлучио да "прескочи". овог лета.

Међутим, "Икс фактор" би могао да буде Боби Диксон. Скоро комплетну прошлу сезону се углавном прилагођавао на нову улогу, највећу промену у својој каријери јер можда први пут није био алфа и омега тима. Сада када се коначно уклопио у Обрадовићев систем требало би да "експлодира", упркос позним кошаркашким годинама.

Реал Мадрид (Мадрид/Шпанија)

Ово је један од тимова који би требало да представљају ужитак за гледање у предстојећој сезони. "Краљевски клуб" је направио неколико важних измена у тиму, али је и даље међу фаворитима, бар за пласман на Ф4.

Пабло Ласо је остао без кључног организатора игре Серхија Родригеса, па ће му највећи изазов бити да надокнади неизмеран допринос који је годинама имао сјајни Ћаћо.

Нема ни младог центра Вилија Ернангомеса, као ни Мориса Ндура, а сва тројица су отишла у НБА. Конкуренцију ривала појачао је само Кеј Си Риверс.

У међувремену су стигли плеј Донтеј Дрејпер, те Ентони Рендолф и Отело Хантер, који би требало да доминирају у рекету уз Густава Ајона.

Посебну пажњу требало би поклонити младом Луки Дончићу, момку који би у будућности могао да буде један од најбољих кошаркаша Европе. Прошле сезоне је показао да више није само млада сензација већ момак који ће добијати минуте и важну ролу у тиму.

Забава на паркету наравно није главни циљ Мадриђана, нису међу главним фаворитима за титулу, али су свакако екипа на коју треба рачунати у ужој конкуренцији за Ф4.

Олимпијакос (Пиреј/Грчка)

Ретко се дешавало да Олимпијакос пропусти завршницу борбе за титулу првака Европе, а прошле сезоне није стигао ни до плеј-офа. То је утицало на много промена у Пиреју.

Отишли су Отело Хандер, Даријус Џонсон-Одом, Ди Џеј Стробери, Михалис Царелис, а стигли Кем Бирч, Ерик Грин и Париз Марагкос. Ова имена јасно говоре да се грчки тим одлучио на снагу пре сувог квалитета.

Тако је јасно да ће највећи терет пасти на позната имена, Василиса Спанулиса, Мета Ложеског и Јоргоса Принтезиса. Иако је у позним годинама Спанулис и даље делује као човек који може да сруши сваког ривала, али нема сумње да ће често бити на "поштеди" како би лако изгурао целу, врло напорну сезону.

Олимпијакос је и прошле сезоне имао квалитет за плеј-оф, али је екипа брзо остала без снаге и уз неколико повреда пала већ средином Топ16 фазе. Није им одговарао ни пролећни "спринт" у тој рунди, за разлику од садашњег система који би попут ЦСКА требало савршено да им легне.

Плеј-оф је реалан домет овог тима, за Ф4 већ морају да се сложе многе ствари, неке и ван утицаја самог Олимпијакоса.

“Ово је ново за све нас. Није важно какво искуство имамо, јер нико није играо у оваквом систему. До сада се у Евролиги углавном очекивало да у најбољој форми будеш око Божића, пред Топ16, сада не може тако. Морамо бити спремни од прве утакмице, свака победа је битна. Можда ћемо у фебруару или марту рећи: “Било би добро да смо добили ону утакмицу у октобру”. Свака победа може да значи даљи пласман, мораш освојити што више поена”,рекао је Василис Спанулис.

Барселона (Барселона/Шпанија)

Јоргос Барцокас, то ће бити главни адут Каталонаца на путу ка повратку трофеја у Блауграну. Грчки стратег је показао у Русији како забаван тим може да направи, а протеклог лета је у Барселони управо радио на томе.

Отишли су Алекс Абринес, Томаш Саторански, Самардо Самјуелс, Муса Диње, али су стигла сјана појачања Виктор Клавер, Тајриз Рајс и Петери Копонен, који се нажалост повредио.

Иако су отишла два врло битна играча, Барцокас је у новим појачањима добио управо оно што је екипи било потребно. Рајс је ту да држи лопту што је био велики проблем ранијих сезона, а Клавер, који је већ радио са тренером у Локомотиви Кубањ, би требало да појача допринос "рекета".

Повратак Копонена, једног од најбољих "шестих" играча на континенту, требало би само да додатно утиче на квалитет Каталонаца. Један од кључева успеха биће Анте Томић, Хрват је до сада сувише осцилирао, почетак нове сезоне и проблеми са слободним бацањима против Басконије указују да би то опет могао да буде проблем, па ће коначни успех тима на крају умногоме зависити и од његовог доприноса.

Барселона има таленат, Барцокас има и солидну клупу, плеј-оф не би смео да изостане, али је питање да ли је Ф4 реалан домет.

Панатинаикос (Атина/Грчка)

Почиње нова ера у Атини, ера без Димитриса Дијамантидиса. Протекло лето је протекло у знаку његовог опроштаја од зеленог дреса, па су амбиције у ЕЛ биле у другом плану.

Међутим, огроман број промена у ростеру тима Агириса Педулакиса говори само једно, ПАО жели да опет влада Европом. Главни адут на том путу биће им прошлосезонски МВП шпанске Ендеса лиге и један од најбољих играча ЕЛ Јанис Бурусис.

Осим њега, Педулакис ће игру гратити и око Мајка Џејмса, а осим њих стигли су још Пет Калатес, Крис Синглтон и Кеј Си Риверс.

Синглтон ће ту такође имати важну улогу, док ће бити интересантно гледати двојицу браће Калатес у истом тиму. Али, играч који би требало да буде "Икс фактор" из сенке је свакако Риверс. Американац је тип играча који од солидног тима зна да направи одличан, а "зелени" део Атине би требало да се брзо заљуби у његову игру.

Прошлосезонски центарски тандем Кузмић-Радуљица нису донели оно што се очекивало, па је долазак Бурусиса била логична ствар, док би највећи губитак уз оивлачење Дијамантидиса требало ба буде одлазак Јанковића.

ПАО је имао солидну екипу прошле сезоне, али је био сувише предвидљив на паркету, чак и са честим изменама, што ове сезоне не би требало да буде случај. Напад би свакако требало да буде знатно јаче оружје, нови играчи су донели и "снагу", па је место у плеј-офу оно што се очекује.

“Мени нови сyстем делује сјајно. Нема више скривања, нико више не може рећи да неки тим није имао прави тест. Мислим да је ово одлично за такмичење, али пре свега за навијаче. Моћи ће да виде све најбоље и омиљене играче. Пре сте рецимо могли да играте против Реал Мадрида или ЦСКА тек у плеј-офу, а сада долазе сви. То је прилика да видимо ко је стварно најбољи”, рекао је Џејмс Гист.

Дарушафака (Истанбул/Турска)

Мало име у свету кошарке има велике амбиције. Новац је учинио своје, Дарушафака је тим који може да мења традицију. НБА веза је адут турског тима, који са клупе предводи трофејни Дејвид Блат.

У Истанбул је довео неколико занимљивих имена, а кључни би требало да буду Вил Клејбурн и Бред Ванамејкер, уз Џејмса Андерсона и Даириса Бертанса.

Иако Андерсон има највећи НБА педигре, успех тима ће умногоме зависити од тога колико ће Ванамејкер успети да буде на нивоу који се очекивао од Реџија Рединга, а који је изостао.

На папиру, Дарушафака би без проблема требало да се домогне плеј-оф, а на клупи је човек способан да из рукава извуче не једног, него два “аса”.

“Ово је фантастичан систем! Сјајно за будућност Евролиге. Волео бих да се мало прошири, али ће свакако ово бити посебно година за европску кошарку. Верујем да је ЕЛ на највишем нивоу, што се тиче квалитета, маркетинга, визије… Једва чекам да видим како ће изгледати у будућности”, рекао је Дејвид Блат.

Макаби (Тел Авив/Израел)

Од Макабија се очекује само једно, победе. Тога није било много прошле сезоне, свега четири, чак није био најбољи ни у Израелу. Горе од тога сигурно не може бити сада.

Нешто је морало да се промени. Тако су у Тел Авив стигла чак седморица играча током лета, двојица из Звезде Милер и Цирбес, али се Американац брзо повредио и вероватно ће пропустити целу сезону.

Осим њих, понос у Израел би требало да врате добро позната имена Џо Александер, Ендру Гаудлок, Сони Вимс, Ди Џеј Сили, те Виктор Руд.

Највише посла тренер Ерез Еделстајн ће имати у проналажењу праве улоге за сваког играча, а када то "провали", тек тада се може причати о трофејима. До тада, плеј-о је реалан циљ, без обзира да ли је то довољно за навијаче.

Анадолу Ефес (Истанбул/Турска)

Још један тим који у сваку сезону улази са огромним амбицијама које се брзо истопе. Прошле сезоне много раније него икада пре, па је лето донело доста промена.

Пре свага стигао је тренер Велимир Перасовић, који је приредио велику сензацију са Басконијом прошле сезонеа, а тим су напустили Дарио Шарић, Џон Библер, Ненад Крстић, Алекс Тајус.

Међутим, Перасовић је довео неколико интересантних имена која би требало да застраше сваког ривала. Дешон Томас, Брајс Котон су стигли из САД, а Ален Омић и Тајлер Ханикат имају доста квалитетног искуства у Европи.

Кључна ствар је колико су током лета у односу на прошлу сезону напредовали Дерик Браун, Томас Ертел, Џејсон Грејнџер, Брајант Данстон и талентовани Чеди Осман, јер су они играчи од којих ће све да зависи.

Ефес има квалитет за плеј-оф, можда чак и за Ф4, али дуга је сезона.

Галатасарај (Истанбул/Турска)

Џон Диблер, Алекс Тајус, Остин Дај, Џастин Дентмон, Тибор Плајс, Емир Прелџић, Рас Смит, Дион Томпсон. Шта још рећи још?

Галатасарај има потенцијал да буде "Лаборал Куча" ове сезоне, можда и више од тога. Освајач Еврокупа је свестан шта га чека у ЕЛ, па је спремио тешку артиљерију.

Претходних сезона смо видели како су се Барселона и Дарушафака буквално "гушиле" због ростера са доста звезда без конкретне улоге за сваку од њих, па ће то бити кључ успеха за Галату.

Ту је неколико играча који су способни за 20+ поена, дебитант у Европи Смит зна да постигне и више од 60, па је питање да ли они сви могу да играју као један?

Навијачи очекују спектакл, љубитељи квалитет и добру забаву, плеј-оф је примарни циљ, али да ли је Ергин Атаман способан да направи складан тим способан за нешто више од тога?

УНИКС (Казањ/Русија)

Дуго година је УНИКС представљао један од оних руских клубова који имају доста новца, али не доносе довољно забаве на паркету.

Ове сезоне то би се могло променити управо са екипом иза Казања која је помало потцењена у конкуренцији других тимова.

Јевгениј Пашутин има изузетно складан састав који може да се носи са сваким ривалом, а ту је неколико имена која би могла да направе прави шоу.

Шпанац Квино Колом се није много истицао ранијих година, али би један од најбољих шестих играча сада могао да експлодира. Ту је и сјајни Американац Латевијус Вилијамс, па уз Костаса Кајмакоглуа и Јевгенија Воронова УНИКС може достојно да се бори за плеј-оф.

Наравно, не могу сви у другу фазу такмичења, али ће бити интересантно видети како ће се ривали снаћи у Казању.

Басконија (Виторија/Шпанија)

Највеће изненађење прошле сезоне је преко лета је сада потпуно нов тим. Отишли су Јанис Бурусис, Мајк Џејмс, Давис Бертанс, Даријус Адамс, Фабијен Козер, скоро сви носиоци игре.

Долазак Родрига Бобуе, Андрее Барњанија и Шејна Ларкина је солидан одговор на то, али је тешко очекивати да тим из Баскије понови оно што је радио раније.

Ипак, уз Адама Хангу и Кима Тилија Басконија ће свакако бити тежак залогај за сваког ривала. Кључна ствар је како ће се Барњани и Ларкин снаћи у ЕЛ после неколико година у САД, пре свега што су често имали епизодне улоге.

Басконија нема финансијско залеђе достојно главних фаворита Евролиге, али је увек била способна да избруси неки дијамант и замрси конце великанима. Нема сумње да овај тим опет има велики потенцијал, али ће сам пласман у плеј-оф бити велики успех.

Емпорио Армани (Милано/Италија)

Италијански тим је касно почео да игра тимски прошле сезоне, рано је елиминисан из Евролиге, а тешко је очекивати да би и сада могао да прође међу осам.

Јасмин Репеша је довео неколико интересантних појачања, али би кључно требало да представља Мирослав Радуљица. Миланези се очајнички надају његовим партијама из дреса Србије претходних година.

Зоран Драгић је одличан калибар за ЕЛ уз искуство из НБА, а колико ће допринети најзвучније име Рики Хикман зависи колико ће бити здрав.

Не делује као да Репеша има тим способан да се бори за плеј-оф, пре свега због ростера ривала, па би борба за бег са дна позиције требало да представља крајњи домет ове екипе.

Бросе Баскетс (Бамберг/Немачка)

Након најбоље сезоне у Европи у својој историји и скора 7-7 у Топ16 фази, Бамберг је додатно проширио ростер за још већи изазов.

Долазак Фабијена Козера и Маодоа Лоа би уз МВП-ја финала Бундслига Даријуса Милера требало да учине Бросе Баскетс бољим него лане, али је и конкуренција знатно јача.

Велики ударац за тим је одлазак Ванамејкера, па је упркос свом позитивизму тешко очекивати од Бамберга бољи пласман од 12. позиције, у најбољем случају.

“Када чујеш химну Евролиге, ово је то. Наравно да ће бити тренутака када ћемо се осећати лосе, сви тимови, биће велика борба, много утакмица и путовања. Али играти против најбољих клубова, у најбољим аренама, са најбољим играчима, то је благослов”, рекао је Никос Зизис.

Жалигирис (Каунас/Литванија)

Тим чије име је уткано у историју Евролиге, али тим који је вероватно највећи аутсајдер.

Прошле сезоне литвански великан је стигао до Топ16 фазе, али само две победе јасно показују шта га очекује ове, у још јачој конкуренцији.

Долазак Леа Вестермана, Кевина Пангоса, Августа Лиме је занимљив, али то нису играчи који могу да потпуно преокрену ситуацију.

Жалгирис је пре свега саставио екипу која би без проблема требало да освоји Литванију, али у ЕЛ ће свака победа бити велики успех.

У сваком случају, биће интересантно гледати како се легендарни плејмејкер Шарунас Јасикевичус развија у тренера.

Извор: Б92