Астматичари већ једва дишу

Велика влажност ваздуха погоршава симптоме пацијената са дисајним проблемима. Ваздух је нарочито загађен у ово доба године, јутарња магла и још високе концентрације полена додатно отежавају болест.

Здравље 09.10.2016 | 13:01 АСТМАТИЧАРИ у огромном броју већ осећају погоршање симптома. Разлог томе је већа влажност и загађеност ваздуха као и још високе концентрације полена. Епизоде гушења, звиждања, кашља и стезања у грудима понекада су толико изражене да је неопходна хитна медицинска помоћ.

- Пацијенти који често имају нападе најчешће не користе лекове који су им прописани на исправан начин и у режимима како је саветовано - каже др Дејан Жујовић, пулмолог Градског завода за плућне болести и туберкулозу и начелник Дневне болнице, кардиологије и физикалне медицине. - Јер, уколико пацијент своје лечење своди на употребу "брзих пумпица", односно пумпица које служе за брзо отклањање симптома, а не користи пумпице за контролу болести, које се најчешће користе ујутру и увече, онда може и да очекује погоршање болести.

Да би били сигурни у правилно спровођење прописане терапије астматичари би требало да имају писано упутство од стране свог лекара у којем им је јасно објашњено шта треба да раде у случају погоршања.

- Углавном се прво саветује чешћа употреба пумпица за отклањање симптома, а уколико за 48 сати не дође до поправљања стања, даље се саветује употреба оралних кортикостероида у периоду од пет до седам дана - објашњава др Жујовић. Ако ни након спроведене оралне терапије нема побољшања, потребно је јавити се лекару.

 ДИЈАГНОЗА - АСТМА се дијагностикује на врло једноставан и неагресиван начин. У ту сврху користи се спирометрија, којом се мери степен сужења дисајних путева, а примењују се и кожне пробе на инхалационе алергене, као и тестови из крви којима се доказује склоност ка алергијама.
Највећи ризик од погоршања болести имају астматичари који су пушачи, што није ретка појава.

- Само у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу Београда годишње се прегледа 4.000 пацијената због погоршања симптома, а од тог броја у просеку 10 до 15 се упути на даље болничко лечење - каже наш саговорник и додаје да астма више није болест која се најчешће дијагностикује у детињству.

Наиме, данас се скоро половина случајева астме први пут јавља у зрелом животном добу. Зато би пацијенти који се често лече антибиотицима због "бронхитиса", а који се буде ноћу због сувог кашља, или који имају историју оболевања од астме, ринитиса, екцема требало да се обрате пулмологу.

Карактеристични симптоми астме су појава звиждања у грудима, стезања, кашља који врло често буди оболелог пред зору са осећајем кратког даха.

Новости
фото:интернет