Astmatičari već jedva dišu

Velika vlažnost vazduha pogoršava simptome pacijenata sa disajnim problemima. Vazduh je naročito zagađen u ovo doba godine, jutarnja magla i još visoke koncentracije polena dodatno otežavaju bolest.

Zdravlje 09.10.2016 | 13:01 ASTMATIČARI u ogromnom broju već osećaju pogoršanje simptoma. Razlog tome je veća vlažnost i zagađenost vazduha kao i još visoke koncentracije polena. Epizode gušenja, zviždanja, kašlja i stezanja u grudima ponekada su toliko izražene da je neophodna hitna medicinska pomoć.

- Pacijenti koji često imaju napade najčešće ne koriste lekove koji su im propisani na ispravan način i u režimima kako je savetovano - kaže dr Dejan Žujović, pulmolog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu i načelnik Dnevne bolnice, kardiologije i fizikalne medicine. - Jer, ukoliko pacijent svoje lečenje svodi na upotrebu "brzih pumpica", odnosno pumpica koje služe za brzo otklanjanje simptoma, a ne koristi pumpice za kontrolu bolesti, koje se najčešće koriste ujutru i uveče, onda može i da očekuje pogoršanje bolesti.

Da bi bili sigurni u pravilno sprovođenje propisane terapije astmatičari bi trebalo da imaju pisano uputstvo od strane svog lekara u kojem im je jasno objašnjeno šta treba da rade u slučaju pogoršanja.

- Uglavnom se prvo savetuje češća upotreba pumpica za otklanjanje simptoma, a ukoliko za 48 sati ne dođe do popravljanja stanja, dalje se savetuje upotreba oralnih kortikosteroida u periodu od pet do sedam dana - objašnjava dr Žujović. Ako ni nakon sprovedene oralne terapije nema poboljšanja, potrebno je javiti se lekaru.

 DIJAGNOZA - ASTMA se dijagnostikuje na vrlo jednostavan i neagresivan način. U tu svrhu koristi se spirometrija, kojom se meri stepen suženja disajnih puteva, a primenjuju se i kožne probe na inhalacione alergene, kao i testovi iz krvi kojima se dokazuje sklonost ka alergijama.
Najveći rizik od pogoršanja bolesti imaju astmatičari koji su pušači, što nije retka pojava.

- Samo u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu Beograda godišnje se pregleda 4.000 pacijenata zbog pogoršanja simptoma, a od tog broja u proseku 10 do 15 se uputi na dalje bolničko lečenje - kaže naš sagovornik i dodaje da astma više nije bolest koja se najčešće dijagnostikuje u detinjstvu.

Naime, danas se skoro polovina slučajeva astme prvi put javlja u zrelom životnom dobu. Zato bi pacijenti koji se često leče antibioticima zbog "bronhitisa", a koji se bude noću zbog suvog kašlja, ili koji imaju istoriju obolevanja od astme, rinitisa, ekcema trebalo da se obrate pulmologu.

Karakteristični simptomi astme su pojava zviždanja u grudima, stezanja, kašlja koji vrlo često budi obolelog pred zoru sa osećajem kratkog daha.

Novosti
foto:internet