Боатенг о данима лудила...!

Један дан сам се пробудио, погледао у огледало и рекао - ово мора да престане! Репрезентативац Гане отворено о журкама, трошењу новца на глупости, саветима Силвија Берлусконија...

Фудбал 27.09.2016 | 12:30 Мир је пронашао на плажама Канарских острва. Лас Палмас сигурно није тим квалитета какав се очекује од Кевин-Принца Боатенга. Али после година у којима је тражио себе Шпанија и Лас Палмас били су идеалан избор. Далеко од светла рефлектора. Идеалан пејзаж да се одмори од свог лудила које га је окруживало на почетку каријере.

У интервјуу за Ел Паис репрезентативац Гане отворено прича о томе како га је ноћни живот умало упропастио.

"Тешко је изборити се са славом и новцем, а мораш, јер фудбалска каријера на траје цео живот. Морао сам да учим на грешкама, није било никог да ми покаже. Бацио сам доста новца. Није лако све то са 20 година. Дође одједном", почео је Боатенг емотивну исповест за Ел Паис.

За њега је све почело када је као 20-годишњак потписао за Тотенхем.

"Сваког месеца ти легне огроман новац. И онда трошиш, трошиш, трошиш... Аутомобили, одећа, клубови... Трошио сам на глупости које су ме усрећивале на неколико сати. Онда ефекат прође. А ти си на трибинама, не играш. Цела година ми је тако прошла. Једног дана сам се пробудио после неке луде журке. Погледам сам се у огладало и рекао: ’Готово, ово није оно што желиш. Толико си се мучио, не сме овако да се заврши’. И онда сам почео да се понашам као професионалац, да пазим шта једем, да се концетришем на фудбал".

У Лас Палмасу заиста изгледа као да говори истину. Цео тим игра добро, Боатенг такође. Задовољан  је. Уосталом, кренуо је од нуле. Из берлинског предграђа.

"Није лако за одрастање. Има доста криминала, у таквом сам окружењу живео. Није било лако, али поносан сам због тога. Очврснуо сам, тамо ми је стваран карактер. На улици сваког дана лупаш главу због неког или нечеш и постанеш јачи. Живот те баци на земљу, ти устанеш. Никад нисам одустао, рекао да не могу више да истрпим".

Било је истински тешких тренутака...

"Тад ми је било нормално да одем  да једем код пријатеља, јер код мојих није било да се једе ни пара да се купи клопа. Не жалим се. Све сам прошао".

Школу је учио и кад се фудбалска каријера захуктала. Занимљиво, тек са 16 година је потписао први професионални уговор. До тада је сањао о каријери глумца или певача.

"Кад сам био дечак много ми је помогао Нико Ковач, у Милану Златан Ибрахимовић. Знмам да изгледа као арогантно копиле, али он је победник и само жели да успе. Много ме је охрабривао, толико импресионирао да нисам пропуштао тренинг. Учио сам и од Андрее Пирла, Ђенара Гатуза..."

Новинар га је прекинуо. Занимало га је какав је Пирло?

"Најсмиренији човек на свету. Сећам се четвртфинала Лиге шампиона против Барселоне на Камп Ноу. Сви нервозни, само не он. Седи, пије кафу, шаље поруке. Питам га: ’Андреан, како ниси нервозан?’. Каже: ’Ово је само фудбал’".

О тренерима...

"Највише сам био везан за Масимилијана Алегрија, иако се нисмо увек разумели. Али и он само жели да победи и много га поштујем. Научио ме је да се браним. Ипак, омиљени тренер ми је Јирген Клоп. Сарађивали смо само шест месеци у Борусији, али он је савршен. Има све. Увек ради праве ствари у право време, зна да мотивише екипу, према свима је исти. Као да су му деца. Било нас је 25 играча и сви су били срећни. Чак и кад не играш, он учини да се осећа важним".

Извор: моззартспорт