Норвешка има проблем са вишком новца

Двадесет година након што је норвешка влада уплатила први депозит у државни фонд, земља учи како да управља огромним новцем. Захваљујући некада изузетно високим ценама нафте, инструмент намењен улагањима у иностранство прихода од продаје норвешке нафте и гаса донео је веће богатство него што је било ко очекивао.

Свијет 22.09.2016 | 13:55 У тренутку када директна корист од нафте опада - потрошено је око 46 одсто процењеног укупног норвешког богатства у нафти и гасу - релативни значај фонда и даље расте. Годишњи приходи од њега у овом тренутку редовно премашују приходе од продаје нафте.
 
Ове године “Глобални пензиони фонд” имао је вредност 7,3 милијарде норвешких круна (882 милијарде долара), два пута већу од вредности националног БДП. У власништву фонда се налази више од два одсто свих акција на берзи у Европи и више од један одсто акција у свету. Фонд има акције у 9.000 различитих компанија у 78 земаља света, а највише у компанијама Алфабет, Епл, Мајкорософт и Нестле.

Независност фонда није уставом загарантована, али је заштићен као одвојена јединица унутар централне банке, коју контролише министарство финансија и прати парламент. Вођење фонда је економично и транспарентно, а свако улагање се објављује на интернету.

Други фондови могу да копирају овај модел, али тешко да могу да копирају нордијске вредности на које се ослања.

Млади Норвежани се не стиде да покажу богатство

Инве Слингстад, директор фонда, каже да је раст наступио “брже него што је ико могао да замисли” и да због културе поверења у државне институције максимална штедња није била спорна. Закон о буџету спречава владу да повуче више од очекиваног годишњег прихода фонда (око четири одсто). Капитал се, теоретски, никада не дира. Мартин Сканке, који је надгледао операције фонда у име министарства финансија, приписује поверење које институција ужива релативно високом нивоу једнакости и културне хомогености. Такође помаже чињеница да многа сеоска подручја памте сиромаштво пре само две генерације.

Међутим, очекивања према фонду могла би да се промене упоредо с променом кроз коју држава пролази. Генерација Норвежана који возе “теслу” не стиди се да покаже богатство. Млађи од 50 година познају само свет у коме Норвежани, којих има 5,2 милиона, спадају у најбогатије нације на свету. Имиграција је већа него икад, нарочито после прилива избеглица из Сирије.

Популистичка, антиимигрантска “Партија напретка” одавно се залаже за то да се већа количина зараде од нафте троши код куће. Као млађи коалициони партнер од 2013. године, у чијој се надлежности налази министарство финансија, обуздава склоност ка расипању новца, али влада је у првој половини ове године први пут узела више новца из фонда него што је депоновала од прихода од продаје нафте: 45 милијарди норвешких круна нето. С обзиром на то да су плате у последње време ниже, и фонд капитала је мало опао.

"Тешко је имати гомилу новца и истовремено СТЕЗАТИ КАИШ"

Мада је прерано је за предвиђање дугорочних трендова, има оних које ово брине. “Веома је тешко имати гомилу новца поред кревета и истовремено стезати каиш”, каже извор близак фонду. Слингстад је оптимиста, али признаје да су малобројне демократије које успевају да сачувају државне фондове: политичари увек бирају већу потрошњу и ниже порезе.

Сони Капор, један од главних критичара фонда, каже да је фонд “зезнуо ствар” зато што у протеклој деценији није инвестирао у нова тржишта гладна капитала и зато што је игнорисао улагања у компаније које се не котирају на берзи, на пример у области инфраструктуре. Он тврди да је фонд због тога изгубио 100-150 милијарди долара.

Браниоци стратегије фонда одбацују критике, тврдећи да сиромашније земље често нуде недовољно одговарајућих могућности за велике инвестиције. Међутим, то није једино што Капор и други замерају. У демократији је морал важно питање, па се о етици инвестиција расправља жешће него икад. Политичари, невладине организације и други све чешће истичу да морални циљеви треба да буду испред других циљева, укључујући и профит.

Фонд одбија да улаже у компаније чији се производи сматрају неетичким, као што су дуван и разне врсте оружја. Све више поприма активистички приступ када је у питању његов портфолио, повлачећи улагања из компанија које се сматрају веома корумпираним и изражавајући забринутост због оних које на нерационалан начин троше воду и енергију, или се богате на дечјем раду.

Проблем високих плата руководилаца

Све чешће се изјашњава и о питањима као што су високе плате руководилаца. Фонд је саопштио да ће се придружити збирној тужби против “Фолксвагена” због лажирања резултата тестова на емисије штетних гасова. Добио је инструкције од парламента да допринесе борби против климатских промена, па ће један одсто његовог портфолија бити “зелен”. Повучене су инвестиције из тешких загађивача, компанија умешаних у сечу шума, а ове године и из компанија за експлоатацију угља.

Фонд, у ствари, извози норвешке вредности и капитал. У будућности би могао да се окрене против још више производа - на пример, шећера и брзе хране, зато што изазивају гојазност. Менаџери фонда за сада не виде озбиљне негативне финансијске последице од стављања стотинак компанија на црну листу, али не поричу да неке етичке одлуке повлаче за собом сукоб интереса. Њихови акционари, Норвежани, можда неће увек дозволити да раде оно што је исправно, а не оно што се исплати.

Извор: ецономист.цом/Блиц