Историја исписује нове кругове старом стазом око Калемегдана...!
Као некада: Поново ће формула тутњати око Калемегдана! За 9. и 10. септембар ове године заказана је меморијална трка у знак сећања на прву и до сада једину Велику награду Београда из давне 1939. године. Ревијална трка старих возила Формуле 1 вози се у суботу, 10. септембра као подсећање на 1939. годину и Велику награду Београда.
Остали спортови 09.09.2016 | 21:15
За велику награду Београда у суботу ће возити шест болида, и то аутентичних возила из времена када су истом стазом тутњали Манфред фон Браунхич, Тацио Новулари и остали. Пет возила на писту стиже из београдског Музеја аутомобила, док је један из приватне колекције. Такмичење ће ове сезоне бити ревијалног типа, али организатор најављује да ће од наредне године све бити доста другачије с обзиром на то да ће трка добити и такмичарски значај.
Као што смо већ писали, трка 1939. године била је последња трка најбржег циркуса која је вожена пре почетка рата. Победник трке био је Тацио Новулари.
Давно беше, и скоро да нема више особе која би у првом лицу могла да приповеда како је све изгледало на првој и последњој Великој награди Београда 1939. године. Да све не прекрије заборав, 9. и 10. септембра ове године поново ће се око Калемегдана возити меморијална трка у знак сећања на дане када су Тацио Новулари и компанија тутњали улицама престонице и тако несвесно завршили једну аутомобилску еру на последњој трци Формуле 1 која је вожена између два рата.
Трећи септембар је 1939. године, у Београду се окупио грдан свет, тачније између 75.000 и 100.000 људи да виде то чудо, Формулу 1. Организатори су били свесни значаја овог догађаја, стаза око Калемегдана изгледала је тачно онако као правила налажу али је заборављено на једнан ситан детаљ. Животиње из Београдског зоолошког врта се не разумеју у ауто-спорт. Тутњава "ауто униона", данашњег "аудија", "мерцедеса" и "бугатија" унела је приличан немир у животињску оаузу. Није било друге, морали су организатори на брзину да се досете и да преселе животиње на Ташмајдан док хука и бука не прођу.
А онда је пала карирана заставица! На стази дугој 2.794 метра, вожено је 50 кругова. Победио је Тацио Новулари у "ауто униону" возећи просечном брзином од 130,839 км/ч, други је био Манфред фон Браунхич у "мерцедесу", а трећи Херман Паул Милер, такође у "ауто униону". Имали смо и ми тада нашег возача на стази. Био је ти извесни Бошко Миленковић, у плавом „бугатију 51“ каквих је произведено само четрдесет. Миленковић се некако изборио са жестоким момцима најбржег циркуса, и успео да освоји четврто место. Али као што то обично бива он, али и његова потоња зла судбина су пали пред генерацијским заборавом.
Тадашњу трку за Велику награду Београда која је одржана само неколико дана од почетка светског рата организовао је Ауто клуб Краљевине Југославије. Новчане награде и пехар Краља Петра 2. добила су прва три такмичара. Миленковић на жалост није имао ту срећу да са Калемегдана понесе знамење иако је то великим залагањем заслужио.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар