Прича: Бити Андрес Инијеста...
Фудбалско божанство... Али и човек који се после смрти пријатеља Данија Харкеа дуго борио са гласовима у глави!
Фудбал 09.09.2016 | 00:00
Андрес Инијеста.
Фудбалско божанство. Али човек пре свега. Човек који трпи као и свако други на планети, иако се то ретко види. Међутим, у новој биографији Инијеста је открио и ту своју људску страну. Несавршену. Некад и тужну.
Премотајмо филм уназад. Година је 2010, Инијеста полувојелом у 116. минуту финалне утакмице са Холандијом постиже гол који ће Црвену фурију промовисати у планетарне шампионе. Андрес у трансу. Скида дрес, на мајици пише: "Дани Харке, увек уз нас".
Дани Харке, трагично преминули штопер Еспањола. Смрт која је умало и Инијесту одвојила са терена. Био му је један од најбољих другова. Вест о његовој смрти Инијести је саопштиоКарлес Пујол. Годину дана борба је трајала. И пре самог финала Светског првенства црв сумње је вршљао по глави. Кад су већ сви заспали, тихо је отворио врата собе, отишао до степеништа и - трчао. Био је ровит, али спреман. Ровит физички, још више психички. Харкеова смрт дубоко га је уздрмала.
"Није то била депресија, никаква болест. Једноставно некаква нелагода. Као да ништа није било како треба", открива у биографији “Уметник“, која данас излази на киоске.
Пеп Гвардиола је одмах приметио. Рекао је Инијести да одшета са тренинга кад год му није дан, овај је често користио ту привилегију. Гвардиола је чекао. те сезоне Андрес није био исти играч као пре повреде која се малтене подударила са Харкеовом смрћу. Инијеста са ове дистанце признаје: био је у слободном паду. Није имао друге, обратио се за помоћ клупским докторима, па и психолозима. Иако ће у “мачо свету“ фудбалера ретки признати да им је помоћ потребна.
"Некад је помоћ једноставно неопходна. Ти људи су професионалци. Зато су ту", одговара.
У миру је превазилазио проблеме. Каже да је био "жртва нечега што га је ужасавало". Саиграчи нису ни знали. Ни јавност. Тек шест година после тог гола на Светском првенству признаје да је био на ивици. И даље одбија да призна да је био у депресији, али у новој књизи постоји пасус у коме каже да сада разуме људе који почине "лоцура". Направе глупост у тренутку лудила. Сада разуме очајнике, уплашене.
"Кад ти није добро, проживљаваш неке тренутке који те удрзмају, забрињавају... То су тешки, непријатни тренуци... Али отићи одатле у одређене екстреме... Па, сваки случај је посебан".
Конкретно о свом случају...
"Постоје тренуци када ти је ум веома рањива. Сумњаш у себе. Веома брзо пређеш из веома доброг стања у веома лоше. Нисам баш стигао до тренутка да кажем: ’Одустајем’. Схватао сам да пролазим кроз деликатне тренутке, али сам склониште пронашао у блиским људима и изнад свега фудбалу. Ни у једном тренутку нисам пожелео да престанем да играм. Само то је био процес. Једног дана корак напред, другог можда три или четири".
Говори наравно о борби са психичким проблемима. Неко би рекао лечењу или терапијама.Инијеста не користи тај термин, али не крије да је имао своје муке.
"Људи на фудбалере гледају као на некаква другачија бића, као да смо недодирљиви, као да нас ништа не дотиче, да нам се ништа не дешава. Али и ми смо људи. Привилеговани наравно, али у суштини исти људи као и сви други. Нисмо мученици. Многи би се мењали са нама. Сваки посао има своје тешкоће. Мој отац, зидар, сваки дан се пео на скелу, прихватао ризик. Исто је и са шофером камиона или било којим другим послом. Код фудбалера се зна: растеш уз притисак, критике, јачаш. Убеђен са да многи не би издржали".
Инијеста је одавно навикао. Породичну кућу је напустио као 12-годишњак. Прву ноћ у чувеној Ла Масији и даље сматра за најстрашнију у животу. Плакао је у ћошку док су родитељи одлазили у старом форду који се увек гасио.
“Не желим да сада људи кажу: ’Види га, јадничак’. Далеко од тога. Само желим да кажем да су осећања, животни проблеми, исти они какве имају и други људи. Нико ту није изузетак“.
Са поменутим голом у Јужној Африци Андрес Инијеста је пребродио своје проблеме. Каже да се од тог тренутка поново осећао као фудбалер. И не планира да стане.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар