Анализа, ОИ - видео: Срби, угледајте се на учитеља и слиједите дух славних претходника!

Када играчи Србије буду навукли чарапе и патике и кренули из свлачионице кроз ходнике ка паркету Кариока Арене уши ће им бити црвене. Нос ће им бридети. Ноге трнути. Срце ће да игра Ужичко коло, крв струјити по телу попут Формуле 1 у тунелу Монте Карла. На уму - само једна ствар. Салетова тројка!

Кошарка 17.08.2016 | 00:00 Салетова тројка Хрватима. Кошаркашки завет. Тотем. Божанство. Судбина. Нешто што не може да се украде нити порекне. Кроше који у последњим секундама руши противника и спаја га са подом. И то најљућег противника. Више од саме победе. Више од кошарке. Више од живота у том моменту.

Када играчи Србије буду навукли чарапе и патике и кренули из свлачионице кроз ходнике ка паркету Кариока Арене уши ће им бити црвене. Нос ће да им бриди. Ноге да трну. Срце ће да игра Ужичко коло, крв да струји по телу попут Формуле 1 у тунелу Монте Карла.

На уму - само једна ствар. Салетова тројка. Истог оног човека који ће седети на клупи и дириговати оркестром. Шта ти је судбина. Само да се њено величанство не поигра у ноћи између среде и четвртка.



Хајде да застанемо на секунду и будемо објективни. Колико год може да нам буде драго што играмо против редовне муштерије, толико можемо да стрепимо. Пред нама ће бити тим који није попут оних раније. Тим који је показао другачији менталитет него претходних година. Много су бољи. Зрелији. Опаснији него раније.

Састав који може у неколико дана да победи шампиона и вицешампиона Европе на Олимпијским играма. Ако то није знак Србији да је чека Сизифов посао, шта јесте?

БОГДАНОВИЋ ЈЕ ПРВА ЗВЕЗДА, ЧУВАЈТЕ СЕ КРУНОСЛАВА СИМОНА

Завиримо мало у то против чега ће се борити Орлови. Главни кошаркаш тима је БојанБогдановић. То показује и индекс корисности, али и скоро 25 поена (!) које постиже у просеку. Испод коша главна узданица је Дарио Шарић уз снажног Дарка Планинића и препреденог Миру Билана. Организација игре припада Роко Лени Укићу и Марију Хезоњи , док је мистер X овог тима је Круно Симон.

Када је тешко лопта иде њему. Када противник врши пресинг он је ту да пренесе. Налази се у прва три места по свим најважнијим статистичким подацима. Сазрео је као играч, а чини се да је и "важан за свлачионицу" како се то популарно каже. У преводу, зна да заведе ред и његова реч се слуша.

На крају, чека нас тим са три НБА играча, док ми имамо једног.

Као што наша јавност треба да буде свесна да су шансе 50:50, такав је случај и са друге стране. Ако се иједне репрезентације света Коцкасти плаше, онда је то уз САД свакако Србија. Немају успехе против Орлова, знају шта им се догађало претходних 20 година.

ФАКТОР АЦО ПЕТРОВИЋ

Али и ту има “цака”. И за све је заслужан селектор Аца Петровић који је психолошки разбио учмалу и бескрвну групу момака и претворио их у тим. Шок терапија је успела. Тајм-аути имају смисла. Разумеју се. Нападају и шутем и продором, скачу и у одбрани и у нападу попут кенгура, распоређени су им минути и поени и имају дугачку клупу. Користе доста пик ен рол, а много ће зависити од процента шута.

Нашем тиму је потребно више расположених играча. Поред Радуљице, Јокића, Теа и Богданапотребно је да још неко повуче. Да ли ће то бити Калинић са скоковима у нападу, Јовићнеком тројком као у припремном мечу у Кордоби, Недовић муњевитим продорима којима ће зањихати противничке дресове, Марковић који ће се попут Вање Грбића бацити преко реклама у пети ред трибина…

Неко. Било ко. Али неко мора.

Сетимо се Светског првенства у Шпанији. И тада је репрезентација Србије заузела четврту позицију у групи, играла са скором од две победе и три пораза. Добили аутсајдере као и сада, а изгубили од Шпаније, Бразила и Француске. На крају завршили испред свих и добили успут исте те  Бразилце и Триколоре. У Француској смо имали свих пет победа у групи па остали без медаље. Зато ови досадашњи резултати ништа не гарантују. Нити поништавају.

Једно је сигурно – чека нас утакмица о којој ће се годинама причати. И зато Орлови сада треба да дају и последњи атом снаге попут атлетичарке с Бахама. Да одеру колена, задобију посекотине и опекотине. Једино тако могу да се врате кући са штитом, а не на њему.

Не постоји већи мотиватор пред ову утакмицу од Александра Ђорђевића лично. Имаће талију на клупи. Човека који је у каријери могао све. И урадио све. Имаће историју иза себе, али и оне празне странице папира које тек треба да буду исписане.

Одлучиваће детаљи. Један потез.

Онај који је увек ишао на нашу страну. Ваљда ће тако бити и овога пута.

Извор: моззартспорт