Куца ли и мушкарцима биолошки сат
Средина често опомиње жене да не чекају превише са удајом, али ни јачи пол није поштеђен. И припадници јачег пола осећају притисак околине да се ожене и заснују породицу.
Здравље 28.07.2016 | 08:34
Појединачни случајеви, попут Мика Џегера који у 72.години постаје отац осми пут или редитеља Џорџа Лукаса који је дете добио на измаку седме деценије, показују да то јесте могуће, али не треба умањивати ризик, упозоравају стручњаци. Саговорница "Живота плус", психолог Жељка Курјачки примећује да се о мушком репродуктивном здрављу премало прича.
- Уврежено је мишљење да мушкарци, за разлику од жена, не треба да журе са децом. Али, многи научници се слажу да постоји биолошки сат код припадника оба пола, односно да се ризик по здравље деце и ризик од немогућности добијања потомства, повећава са годинама родитеља. Међутим, чињеница да постоји "биолошки сат" не значи и то да је жеља за потомством биолошки дата, нити да се она повећава са старењем - истиче психолог.
Али, зато је ту много "опаснији", социјални часовник. Док откуцаје биолошког често не чујемо, овај други, у виду коментара ближе и даље родбине, не можемо да не приметимо. Иако средина није тако окрутна према неожењеним мушкарцима који све време задржавају титулу нежења, док жене већ после 30. добијају "епитет" уседелица, ни припадницима јачег пола није лако. Како године пролазе, и они слушају добронамерне и оне друге савете околине да нема ничег лепшег од живота у заједници.
- Лекари, пријатељи, маме и тате, често сматрају за своју дужност да упозоравају жене и мушкарце да ће остати сами ако нешто ускоро не ураде по том питању. И управо је у томе проблем и цела јачина социјалног притиска, што се имање или немање биолошких потомака изједначава са усамљеношћу и несрећом до краја живота. Чак и када на интелектуалном нивоу схватамо да немање биолошких потомака не значи живот без љубави и блиских међуљудских односа, па чак ни без деце, јер се породица може створити и усвајањем, на емоционалном нивоу ипак осећамо страх након таквих "добронамерних" опомена - појашњава психолог.
Да многи припадници јачег пола поклекну под притиском, показује студија водећег биолошког антрополога Хелен Фишер која каже да је стереотип о мушкарцу који бежи од брака погрешан. На основу истраживања којима је обухватила 25.000 Американаца, Фишерова је закључила да се мушкарци брже заљубљују, а кад заволе девојку, пре ће је упознати са пријатељима и породицом и први ће предложити да живе заједно. Такође, склонији су да се ожене партнерком у коју нису заљубљени, али која има све пожељне особине за брак. На основу свог искуства, наша саговорница потврђује да већина мушкараца заиста искрено жели да заснује лепу заједницу са особом коју воли.
- И многи од њих желе децу. Наравно, постоје мушкарци, као и жене, који не желе потомство. Са њима је углавном све у најбољем реду, али једноставно, они свој живот не виде у улози оца. Неки од њих ће ипак "попустити", што из страха да је њихова жеља нереална и да ће се једном кајати, што због притиска средине или партнерке - примећује Жељка.
Када то ураде, пред њима су два пута: прихватање или кајање до краја живота. А то се дешава знатно чешће него што мислимо, само што ће ретко ко то признати јер је кајање због потомства један од највећих табуа. Интернет је препун анонимних признања мушкараца да је очинство проклетство и да су изгубили слободу, спонтаност, па и пријатељства због рођења детета коме је све постало подређено. Иако воле своје дете, ови мушкарци су признали да им је оно покварило живот и да би са овим сазнањем, донели другачију одлуку када би могли да врате време.
- Када мушкарац који није желео потомство добије дете, он заиста може да заволи свој нови живот и улогу оца, да истински почне да ужива у томе и да се пита о чему је размишљао раније. Али, често се дешава да мушкарац проведе живот потајно се кајући због тога што је постао отац. Он воли своју децу највише на свету, али не може да не размишља о томе како би његов живот изгледао да није имао децу. Ово се дешава и многим женама - каже психолог.
Није то, ипак, крај света. Као и у другим областима, битан је начин на који нешто посматрамо и прихватање ствари које не можемо да променимо.
- Тада је потребно да признају себи да су имали другачије планове за свој живот и да своју садашњост сагледају из другачијег, лепшег угла. Шта су све добили, а не изгубили, добивши породицу и децу. Како је њихов живот постао богатији. Такође је јако важно да нађу начин да своје првобитне планове и жеље из периода пре добијања деце, полако почну да спроводе сада, колико је то могуће - закључује психолог.
ГДЕ СВИ, ТУ И ЈА
Многи мушкарци одлуче да стану на луди камен након што то ураде њихови другари. Овај домино ефекат није нимало изненађујући, објашњава психолог др Џејн Мекартни.
- Замислите групу од пет пријатеља која стоји на обали мора. Један ускочи, за њим и други, и трећи. Они који остају питаће се да ли пропуштају нешто. Постоје и они које није брига, али већина људи пореди себе и своја искуства са другима - појашњава Мекартнијева.
НЕСРЕЋНИ ЗБОГ ПОГРЕШНИХ ОДЛУКА
Када постоји велики притисак да се што пре заснује породица, многи људи ће донети одлуке у којима ће касније можда бити несрећни, упозорава наша саговорница.
- На пример, вратиће се бившој љубави, ожениће се неким кога не воле. Када сагледају ситуацију из реалне перспективе, попричају са лекарима, информишу се о опцијама које имају, када препознају и прихвате своје истинске жеље, тада ће и притисак који себи намећу бити мањи. Тада ће сигурније и са више самопоуздања тражити оно што хоће и неће прихватати компромисе које заправо не желе да направе - истиче Жељка Курјачки.
Новости
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар