Мира Бањац: Увијек сам живјела мали живот
Глумица невероватне енергије, ведрине и духовитости, Мира Бањац, ових дана дружи се са гостима 23. Фестивала европског филма на Палићу, препричава многобројне анагдоте из свог богатог и занимљивог живота, присећа се дружења са Батом Живојиновићем, Батом Стојковићем и другим великанима српског глумишта.
Забава 20.07.2016 | 07:58
Истиче да држава која форсира Европу као свој пут, не примећује да је Европа већ ту и да се у целој хибернацији културе, догађају велики филмови, не зна се како и откуд са тако мало простора и пара.
„Код нас је проблем што каснимо са Законом о култури. Није истина да су уметници пасивни, само су немоћни. Али ако би ми стали, то би нас водило у пропаст. Ми на један 'донкихотовски' начин доводимо ствари до квалитета“, приметила је Бањац у интервјуу Тањугу.
Мира Бањац је скренула пажњу и на проблем постојања великог броја фестивала.
„Неки фестивали после себе не остављају ништа, а култура која после себе не оставља ништа, не постоји. За неке певачице и приредбе пљуне се много пара, али када молите за малу суму за филм или књигу, наилазите на блок и очигледно смо немоћни да то исправимо“, додала је Бањац.
Озбиљну примедбу има на цео политички програм.
„Ми форсирамо реформе у великом стилу, а нема ниједне речи о култури. Ми нисмо чврст зид уграђен у државу, друштво, систем, ту фали један велики зид и та грађевина може да се сруши. Ми остављамо нацију сиромашну духом“, нагласила је Бањац.
Осврнувши се на своју скоро 70 година дугу и импресивну каријеру, глумица скромно истиче да никад није имала велики, спектакуларан живот.
„Ја сам увек живела мали живот и тражила себе у простору и то није шкодило мојој каријери“, нагласила је позната глумица.
Мира Бањац је признала да не може да не ради, да јој не требају новац и каријера, али јој је од свега најбитније да се осећа корисном.
Позната српска глумица сматра да човек може сам себи да помогне без лекара, крема и лифтинга, само ако развија свој дух.
„Активна сам, нисам опуштена. Ја када будем ван посла, то је мој крај. Ја нећу да умрем, ја ћу да угинем као биљка коју нису заливали“, додала је она.
„Глумац мора да се помири са тим да је изложена роба, да мора да стане да поразговара или се фотографише са људима. То је моја публика. Ако њих не поштујем, немам 'леба да једем“, оценила је Бањац.
Често за свој мото, Мира Бањац узима мудрост Исидоре Секулић да је глумачка уметност, као и живот, смртна, али траг после живота може бити вечан.
Увек је себе проналазила пре у позоришту него на филму.
„У позоришту то што тог тренутка дајете, ви одмах тог тренутка и добијете, позориште има могућности да вас образује и негује, имате времена да читате о целом једном периоду, епохи, да бисте знали шта радите. Тога у филму нема, у њему морате брзо да спознате где сте, шта је то“, објаснила је призната и вољена глумица.
Пре неколико дана је завршила снимање своје улоге у филму Стадо који режира Никола Којо, у коме први пут глумци говоре о глумцима, а 24. јула иде у Штутгарт где ће играти у кратком филму у коме отац долази по ћерку код баке са жељом да је води у иностранство, али због папирологије не може да води девојчицу него крећу да је претварају у дечака.
Најтеже су мале улоге
„Није битно да ли је мала или велика. Мала улога је најтежа, јер она има свој улаз и излаз одмах ту, као бомба, морате да покажете све. Ви се у великој улози распоредите по кадровима. За мене је мала улога провокативна, док у великим улогама ми је битно ко је иза камере, ко режира и ко су глумци“, објашњава Бањац и додаје да је имала ретку срећу да је доста радила са младима.
РТС
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар