Интернет – корисна и опасна комуникација

Иако о томе углавном не волимо да мислимо, на интернету постоји право обиље информација о свима нама, од релативно бенигних до потенцијално крајње опасних, а које смо свету поделили ми сами преузимањем разних бесплатних апликација, онлајн куповином или коришћењем одређених услуга.

Информационе технологије 17.07.2016 | 12:25 Стога је анонимност на интернету немогућа без апсолутне апстиненције, што је у савременом свету готово немогуће постићи.

Паметни телефони прате локацију на којој се налази његов власник
Чим се, наиме, на паметном телефону укључи опција локацијског праћења „Гугла“, „Епла“ и друге фирме знају адресу становања корисника тог телефона чак ако то експлицитно није наведено.

Када се нешто купује на Ибеју, Амазону или неком од домаћих онлајн дућана, та страница памти шта је то што је купљено, као и шта је прегледано, што одређеним компанијама користи за будуће понуде сачињене према афинитетима купца.

Иначе, та опција се лако може избећи активирањем опције искључивања памћења и историје прегледа.

Неретко корисници Фејсбука и других друштвених мрежа остављају свој број телефона, што би зарад личне сигурности требало онемогућити да он буде видљив другим нежељеним особа.

Недавне студије су, наиме, показале да је хакерима довољан само број телефона да добију приступ у поруке власника одређеног броја, отвара се могућност прислушкивања разговора, али и праћење позива и кретање.

Стога се оним бојажљивима или оним потпуно параноичним препоручује да отварају лажне профиле са лажним подацима. Код корисника Линкдина лако је сазнати где они раде и онда када се то изричито не каже.

Фејсбук и Линкдин, на пример, од корисника траже да испуне профиле разним детаљима, укључујући и образовне институције које су похађали. Та информација потом постаје опште добро до којег било ко може доћи једноставним гуглањем.

Нажалост, то може бити и један од елемената које могу употребити крадљивци идентитета па те податке са светом треба делити само ако се мисли да ће бити од неке користи. Интернетом круже и фотографије које корисник дели на друштвеним мрежама.

Они који имају нешто против тога требало би на свим друштвеним мрежама да појачају ниво приватности у дељењу фотографија, иако за то може да буде касно будући да се фотографија појави на другим сајтовима одмах по постављању.

Не треба заборавити да паметни телефони константно прате локацију на којој се налази његов власник.

На интернету би могла бити злоупотребљена таблица аутомобила, ако се на пример на неким фотографијама она може видети и онда се као једини лек препоручује да се пре објављивања такве фотографије регистарски број замути. Исто се може учинити и на Јутјуб каналу.

Ако корисник интернета онлајн букира годишњи одмор, страница на којој то чини, јасно, зна тај податак, а знају то и друштвене мреже преко којих се деле статуси и фотографије са одмора.Гугл ће то свакако знати, ако потврда о букингу долази на џи мејл.

Већина онлајн трговина нуди опцију памћења детаља кредитне картице корисника како би био олакшан процес плаћања при наредним куповинама. Иако су ти подаци у начелу сигурни, увек постоји ризик да процуре негде на вебу. Треба стога имати на уму да су детаљи кредитних картица врло популарна роба на “дарк вебу”, односно црном тржишту интернета, а цена, на пример, украдених података картица с подручја Британије, креће се од 10 до 25 фунти.

Зато се препоручује да никада не остављате своје податке. Иако Гугл истиче да његова опција Стреет Виеw није предвиђена за гледање у реалном времену и даље се корисник може осећати неугодно због чињенице да људи могу погледати где живите и проверити како изгледа ваша кућа, врт или паркирани аутомобил.

Постоји, међутим, могућност замагљивања ових података, али је то трајно и касније се више не може поништити оно што је замућено.

РТС
фото: интернет