Плућна хипертензија угрожава младе
Болест је опасна по живот, али се успешно лечи када се открије на време. Најчешће се јавља у трећој и четвртој деценији, али може и у детињству. Замарање при напору, праћено гушењима, није увек знак срчаних тегоба.
Здравље 15.07.2016 | 08:55
- Плућна хипертензија је стање повишеног притиска у крвним судовима плућа. Најчешће се јавља због слабости леве половине срца као последице инфаркта, али може и због болести срчаних залистака или мишића. Али, када се јави код млађих особа, које немају такве тегобе, онда може да угрози живот. У том случају и лечење је потпуно другачије - наглашава координатор Националног регистра за плућну хипертензију, професор др Арсен Ристић из Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.
* Шта доводи код млађих особа до настанка ове болести?
- Плућна артеријска хипертензија се најчешће јавља у трећој или четвртој деценији, мада може и у раном детињству. Код млађих особа може бити узрокована генетским дефектима, као што су урођене срчане мане код којих долази до значајног мешања артеријске и венске крви. Може бити и последица системских аутоимуних болести, склеродерме или лупуса. Ту је и група болесника са наследном склоношћу за стварањем крвних угрушака и појавом тромбофилије. Код њих се у младости јавља плућна хипертензија као последица плућне емболије, код које је крвни угрушак запушио део циркулације у плућима. Постоји и група млађих пацијената са идиопатском артеријском плућном хипертензијом, код којих је присутно задебљање зидова крвних судова у плућима са повећаним отпором у њима, без познатог узрока који до таквог стања доводи.
* На који симптом би младе особе требало да обрате пажњу?
- Уколико се све више замарају на мали напор, а да томе није претходила никаква инфекција, немају бронхијалну астму или хронични бронхитис, обавезно треба да се јаве лекару. Такође, уколико су симптоми присутни, а нису имали инфаркт или други разлог за слабост леве половине срца. И обавезно да инсистирају на ултразвучном прегледу срца. С обзиром на то да су тегобе неспецифичне, дешава се да прође и годину дана, а да се не препозна тешка плућна хипертензија.
* Како се дијагностикује ова болест?
- С обзиром на то да се плућна хипертензија успешно лечи лековима који циљано спуштају притисак у плућном крвотоку, врло је важно да се на време установи шта стоји иза замарања и гушења на мали напор или у миру. Ако је у питању повишен крвни притисак у плућној циркулацији, тражи се узрок његовог настанка. Ако се сумња на плућну емболију, ради се преглед плућне циркулације на скенеру, као и тестови плућне функције ради искључивања постојања опструктивне болести плућа или тешко поремећене размене гасова, познате као фиброза плућа. После низа примењених метода, дијагноза се коначно потврђује катетеризацијом срца и одређеним тестовима, после чега се уводи циљана терапија.
* Каква је терапија?
- Лакше форме болести се успешно лече леком, чије трошкове покрива Републички фонд здравственог осигурања. Међутим, проблем је што за теже облике треба два или три лека, а за најтеже болеснике стално интравенско давање медикамената. У нашој земљи ови лекови нису доступни, јер су веома скупи. За месечну терапију треба издвојити више од 10.000 еура.
* Које су могуће компликације болести?
- Код тешке плућне хипертензије долази до прогресивног слабљења десне половине срца, које може довести до све лошије толеранције напора, чак и смрти. Код пет одсто пацијената плућна артерија се толико прошири, да врши притисак на крвне судове који хране срце. Последица таквог стања су болови у грудима, губитак свести и смртни исход због опасних аритмија или великог инфаркта. Болест свакако угрожава живот, а прогноза зависи од стадијума болести и терапије која се примењује. Пацијенти код којих се на време открије, живе значајно дуже. Просечно, прву годину од постављања дијагнозе не преживи 15 одсто оболелих, а седам година половина. Потпуно излечење може да се постигне само код оних који имају плућну хипертензију насталу после плућне емболије. За ову форму болести је развијена комплексна хируршка интервенција са којом се плућна хипертензија трајно уклања, уколико се уради благовремено и успешно. На жалост, пошто је технички веома захтевна процедура и траје неколико сати, ради се само у високо- специјализованим центрима у свету. За наше пацијенте, Републички фонд здравственог осигурања недавно је донео одлуку да се шаљу на операције о државном трошку.
* Када је неопходна трансплантација плућа?
- Код других најтежих форми, где се болест погоршава упркос максималној медикаментозној терапији, једини излаз је трансплантација плућа. Понекад је потребна истовремена трансплантација срца и плућа. Ипак, ни овде труд није узалудан, јер се статистика преживелих у наредних пет година значајно поправила са ранијих 50, на садашњих 75 процената. Након ових комплексних оперативних захвата, десет година после операције преживи до 66 одсто оболелих.
СКЛЕРОДЕРМА И ЛУПУС
Плућна хипертензија се јавља код оба пола, чешће код жена јер су склоније склеродерми, системском лупусу и тромбофилији. Склеродерма и лупус су системске аутоимуне болести код којих се и до десет пута чешће јавља плућна хипертензија. Прва болест обично почиње задебљањем коже, хладним и бледим прстима на рукама и отежаним гутањем. За ове болеснике постоје програми циљаних, периодичних кардиолошких прегледа на којима се проверава да ли је дошло до плућне хипертензије. Ако почну да се значајно више замарају, на кардиолошки преглед треба да се јаве и раније.
Системски лупус еритематозус обично се испољава кроз продужене периоде благо повишене телесне температуре, упале ситних зглобова, али и плућне и срчане марамице. Осим тога, долази и до низа промена у лабораторијским анализама, попут ниских леукоцита, присуства ауто-антитела... Уколико постоји оваква клиничка слика, а пацијент се и превише умара током свакодневних активности, требало би да се обрати кардиологу - наглашава др Ристић.
Новости
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар