Олимпијски доајен Каракашевић: Од Атланте до Рија!

Актуелни је шампион у три државе. Припрема се за своје пето учешће на највећој смотри. И одлично је расположен!

Остали спортови 21.06.2016 | 10:15 Александар Каракашевић (41), легендарни стонотенисер чије је име у Србији синоним за тај спорт, припрема се за своје пето учешће на олимпијском турниру.

На највећој спортској позорници дебитовао је давне 1996. године, у Атланти. Потом је "прескочио" само Сиднеј, па учествовао и у Атини, Пекингу и Лондону. 

Због свега тога, у шали се назива "доајеном" стоног тениса, али му се тај надимак може приписати и када се говори и о српском олимпизму у целини. 

Такмичећи се на највишем нивоу и данас, сезону је завршио као првак три државе. Кроз трофејну каријеру био је четвороструки европски шампион у микс дублу, бронзани на Старом континенту у синглу, троструки освајач УС Опена, шестоструки шампион Балкана...

Потребно је много времена за набрајање свих његових успеха, као што и разговор са њим инспирише на различите теме. Ове среде, у олимпијској кући на Дедињу, Каракашевић је у ведром тону говорио са новинарима о предстојећем олимпијском лету.

"После квалификација сам мислио да не идем, а онда смо почели да рачунамо и схватио сам да идем кад је изашла последња листа", објаснио је како се поново нашао на олимпијском турниру.

"Наравно да сам имао жељу да идем у Рио, само бих поновио да не идем тамо зато што су ме одредили, већ идем по ранг листи. Да је било ко могао да иде уместо мене, сигурно бих дао то место. Није могло, понављам, ишло се по ранг листи и да ја не идем - не би ишао нико из Србије. Према томе, ово радим и за српски стони тенис, да бисмо остали у тој другој категорији и да би савез могао да функционише у наредне четири године. Ако бисмо пали у трећу категорију, буквално не бисмо постојали. А, и овако не постојимо".

Није му било постављати потпитања да објасни ту тврдњу.

"То је жива истина. До пре 15 година смо постојали, сада више не постојимо. Дошли су тенис и други спортови који освајају медаље, а не можеш без резултата. А, и мало је досадно. Знаш оно - Каракашевић игра, 40 година... Мене 'пљују' људи из стоног тениса, а остали ме воле. Чак сам и доајен постао. Кад отвориш нешто о стоном тенису - одмах видиш Каракашевића. Досадно. А, за десет година стиже још један Каракашевић, тако да не можеш од нас да побегнеш".

Година за њим је прелепа - и на професионалном плану и на личном плану. Додуше, и у свом дому има оштру такмичарску конкуренцију, као и у претходној кући у којој је живео.

"Клупски сам шампион Бугарске, Шпаније и Србије, али у у кући нисам. Жена ми је вицепрвак света, а ја сам само првак Европе. Тако да ни ту нисам првак. Ни у претходној кући нисам био првак, где сам живео са татом. Никад првак нисам у кући, а био сам првак Европе. То стварно нема смисла", насмејао се Каракашевић.

И пре 20 година припремао се за одлазак на олимпијске игре, у чему је разлика данас?

"Искрено, није као некад. Пре смо се спремали да освајамо те медаље, док смо губили у силним четвртфиналима... То је било много другачије, а сад идеш растерећено. То јесте велики турнир, али је један од лакших турнира у овом спорту, на светском нивоу. Много је теже играти про тур, много је теже играти светско првенство, где дође осам Кинеза, а сад ће бити два Кинеза, два Корејанца, два Јапанца. Имаш једну партију дневно, треба да дођеш свеж и да имаш рекет у руци. Не треба ти нека силна снага, као кад играш светско првенство са екипним делом, где одиграш '150' мечева за десет дана. Све зависи од тренутне форме"

Упитан за циљеве у Рију, одговара да је свашта могуће ако се мало "потрефи" жреб. 

"Играо сам пре два и по месеца са светским и олимпијским прваком, где сам изгубио 4:2, а 'имао' сам га за један поен, једну 'вишу' лопту. Волим са Кинезима да играм, они се мене и дан данас боје. Посебно што им на клупи седи човек који ме никад није добио, олимпијски првак. Ја кад бих само са Кинезима играо, мени би то било сјајно, него ја имам проблем са Немцима, тим сигурним, који не греше никад".

У ведром тону открива да ће овог лета имати другачију припрему него 2012, уочи Лондона.

"Циљ је да дуже учествујем, да не испаднем као прошли пут у првом колу. Тренирао сам као мазга три месеца и онда сам одиграо најгоре у животу. Сад ће то да буде скроз другачије, сад ћемо мање да тренирамо, али ћемо боље да играмо", још једном је насмејао све присутне.

Неколико пута током разговора, Каракашевић је истакао да најбољи играчи стижу из Азије и да му је тамо најјача конкуренција, иако му прија да игра Кинезима.

Који је разлог тако продубљеној разлици Европе и Азије у стоном тенису?

"Знате како 'страшно' играју ови из Европе? Мислим да бих могао да играм још једно десет година те лиге, какав је тренутно стони тенис у Европи, не само у Србији. Све је могуће. Штета што ми сад немамо младе који долазе, јер је конкуренција заиста слабија него некад. Зашто је тако? Па, разлог је осам до десет сати дневно тренинга кинеске, корејске и јапанске репрезентације, а код нас осим једног Немца и два Португалца нико не тренира на том нивоу. Овде деца тренирају по сат и по - два, три пута недељно. Стони тенис не може тако да се игра. Колико су они сигурни, колико јако играју... То не може да се види и то је немогућа мисија. Мора много да се тренира, а не можеш никоме да гарантујеш да ће ући у 30 или 50 у свету и да ће моћи да живи од тог спорта".

Враћајући разлог на ведрије теме, он признаје да и даље ужива у такмичарским обавезама и да ће сигурно играти стони тенис "за своју душу" и кад заврши каријеру. Према његовом мишљењу, промена правила не чини његов спорт атрактивним као некада, али га и даље веома воли.

У Лондону ће у олимпијском селу бити са неким значајно млађим колегама.

"Не знам пола олимпијског тима... Ја знам оне из 1996. Бодирогу и Ђорђевића. Шалим се..."

Неке је имао прилику да упозна пре четири године, у Великој Британији, али се тамо није дуго задржао.

"У Лондону нисам дуго ни остао, рано сам испао. Све је то у реду - само да сад одиграм како треба. Очекујем медаље од ватерполиста, Ђоковића и Иване Шпановић. Мада, код нас у Србији, ако не освојиш медаљу - не треба ни да играш, ни да се такмичиш. Замисли сад да Ђоковић буде други и онда ће се то гледати као нешто безвезе".

Кад је поменуо најбољег тенисера света, поручио је да и њега, као и Виктора Троицког изазива на меч стоног тениса.

"Да играмо, па да видимо ко ће имати више поена. Све их изазивам. Ја нећу имати право да сервирам праву серву, а ни он неће смети да сервира из руке, па да видимо баш како ће испасти", додао је насмејани Каракашевић, мотивисан за још једну борбу за олимпијску медаљу.

Само један старији од њега

Каракашевић ће бити други најстарији учесник турнира у Рију "У стоном тенису има само један старији од мене, а он је старији 14 година. Мислим да ће он играти и Токио. Човек само сервира, нико не може да му врати сервис и играће и за четири године вероватно.

Жал због Сиднеја, на "пет-шест" кила до Токија

"Криво ми је што ми нису шесте олимпјске игре. Имао сам бар седам или осам меч лопти да одем и тамо. Ту је, по мени, и грешка савеза, јер сам са Грујићем био најбољи дубл света, а због Лупулескуа нисам ишао. Немам никакву замерку према њему, али били смо најбољи дубл света. Мада, са друге стране, и није ми жао. Имао сам доста ОИ. Само да скинем још пет-шест кила и ето Токија", каже Каракашевић.

Извор: мондо.рс