Olimpijski doajen Karakašević: Od Atlante do Rija!
Aktuelni je šampion u tri države. Priprema se za svoje peto učešće na najvećoj smotri. I odlično je raspoložen!
Ostali sportovi 21.06.2016 | 10:15
Na najvećoj sportskoj pozornici debitovao je davne 1996. godine, u Atlanti. Potom je "preskočio" samo Sidnej, pa učestvovao i u Atini, Pekingu i Londonu.
Zbog svega toga, u šali se naziva "doajenom" stonog tenisa, ali mu se taj nadimak može pripisati i kada se govori i o srpskom olimpizmu u celini.
Takmičeći se na najvišem nivou i danas, sezonu je završio kao prvak tri države. Kroz trofejnu karijeru bio je četvorostruki evropski šampion u miks dublu, bronzani na Starom kontinentu u singlu, trostruki osvajač US Opena, šestostruki šampion Balkana...
Potrebno je mnogo vremena za nabrajanje svih njegovih uspeha, kao što i razgovor sa njim inspiriše na različite teme. Ove srede, u olimpijskoj kući na Dedinju, Karakašević je u vedrom tonu govorio sa novinarima o predstojećem olimpijskom letu.
"Posle kvalifikacija sam mislio da ne idem, a onda smo počeli da računamo i shvatio sam da idem kad je izašla poslednja lista", objasnio je kako se ponovo našao na olimpijskom turniru.
"Naravno da sam imao želju da idem u Rio, samo bih ponovio da ne idem tamo zato što su me odredili, već idem po rang listi. Da je bilo ko mogao da ide umesto mene, sigurno bih dao to mesto. Nije moglo, ponavljam, išlo se po rang listi i da ja ne idem - ne bi išao niko iz Srbije. Prema tome, ovo radim i za srpski stoni tenis, da bismo ostali u toj drugoj kategoriji i da bi savez mogao da funkcioniše u naredne četiri godine. Ako bismo pali u treću kategoriju, bukvalno ne bismo postojali. A, i ovako ne postojimo".
Nije mu bilo postavljati potpitanja da objasni tu tvrdnju.
"To je živa istina. Do pre 15 godina smo postojali, sada više ne postojimo. Došli su tenis i drugi sportovi koji osvajaju medalje, a ne možeš bez rezultata. A, i malo je dosadno. Znaš ono - Karakašević igra, 40 godina... Mene 'pljuju' ljudi iz stonog tenisa, a ostali me vole. Čak sam i doajen postao. Kad otvoriš nešto o stonom tenisu - odmah vidiš Karakaševića. Dosadno. A, za deset godina stiže još jedan Karakašević, tako da ne možeš od nas da pobegneš".
Godina za njim je prelepa - i na profesionalnom planu i na ličnom planu. Doduše, i u svom domu ima oštru takmičarsku konkurenciju, kao i u prethodnoj kući u kojoj je živeo.
"Klupski sam šampion Bugarske, Španije i Srbije, ali u u kući nisam. Žena mi je viceprvak sveta, a ja sam samo prvak Evrope. Tako da ni tu nisam prvak. Ni u prethodnoj kući nisam bio prvak, gde sam živeo sa tatom. Nikad prvak nisam u kući, a bio sam prvak Evrope. To stvarno nema smisla", nasmejao se Karakašević.
I pre 20 godina pripremao se za odlazak na olimpijske igre, u čemu je razlika danas?
"Iskreno, nije kao nekad. Pre smo se spremali da osvajamo te medalje, dok smo gubili u silnim četvrtfinalima... To je bilo mnogo drugačije, a sad ideš rasterećeno. To jeste veliki turnir, ali je jedan od lakših turnira u ovom sportu, na svetskom nivou. Mnogo je teže igrati pro tur, mnogo je teže igrati svetsko prvenstvo, gde dođe osam Kineza, a sad će biti dva Kineza, dva Korejanca, dva Japanca. Imaš jednu partiju dnevno, treba da dođeš svež i da imaš reket u ruci. Ne treba ti neka silna snaga, kao kad igraš svetsko prvenstvo sa ekipnim delom, gde odigraš '150' mečeva za deset dana. Sve zavisi od trenutne forme"
Upitan za ciljeve u Riju, odgovara da je svašta moguće ako se malo "potrefi" žreb.
"Igrao sam pre dva i po meseca sa svetskim i olimpijskim prvakom, gde sam izgubio 4:2, a 'imao' sam ga za jedan poen, jednu 'višu' loptu. Volim sa Kinezima da igram, oni se mene i dan danas boje. Posebno što im na klupi sedi čovek koji me nikad nije dobio, olimpijski prvak. Ja kad bih samo sa Kinezima igrao, meni bi to bilo sjajno, nego ja imam problem sa Nemcima, tim sigurnim, koji ne greše nikad".
U vedrom tonu otkriva da će ovog leta imati drugačiju pripremu nego 2012, uoči Londona.
"Cilj je da duže učestvujem, da ne ispadnem kao prošli put u prvom kolu. Trenirao sam kao mazga tri meseca i onda sam odigrao najgore u životu. Sad će to da bude skroz drugačije, sad ćemo manje da treniramo, ali ćemo bolje da igramo", još jednom je nasmejao sve prisutne.
Nekoliko puta tokom razgovora, Karakašević je istakao da najbolji igrači stižu iz Azije i da mu je tamo najjača konkurencija, iako mu prija da igra Kinezima.
Koji je razlog tako produbljenoj razlici Evrope i Azije u stonom tenisu?
"Znate kako 'strašno' igraju ovi iz Evrope? Mislim da bih mogao da igram još jedno deset godina te lige, kakav je trenutno stoni tenis u Evropi, ne samo u Srbiji. Sve je moguće. Šteta što mi sad nemamo mlade koji dolaze, jer je konkurencija zaista slabija nego nekad. Zašto je tako? Pa, razlog je osam do deset sati dnevno treninga kineske, korejske i japanske reprezentacije, a kod nas osim jednog Nemca i dva Portugalca niko ne trenira na tom nivou. Ovde deca treniraju po sat i po - dva, tri puta nedeljno. Stoni tenis ne može tako da se igra. Koliko su oni sigurni, koliko jako igraju... To ne može da se vidi i to je nemoguća misija. Mora mnogo da se trenira, a ne možeš nikome da garantuješ da će ući u 30 ili 50 u svetu i da će moći da živi od tog sporta".
Vraćajući razlog na vedrije teme, on priznaje da i dalje uživa u takmičarskim obavezama i da će sigurno igrati stoni tenis "za svoju dušu" i kad završi karijeru. Prema njegovom mišljenju, promena pravila ne čini njegov sport atraktivnim kao nekada, ali ga i dalje veoma voli.
U Londonu će u olimpijskom selu biti sa nekim značajno mlađim kolegama.
"Ne znam pola olimpijskog tima... Ja znam one iz 1996. Bodirogu i Đorđevića. Šalim se..."
Neke je imao priliku da upozna pre četiri godine, u Velikoj Britaniji, ali se tamo nije dugo zadržao.
"U Londonu nisam dugo ni ostao, rano sam ispao. Sve je to u redu - samo da sad odigram kako treba. Očekujem medalje od vaterpolista, Đokovića i Ivane Španović. Mada, kod nas u Srbiji, ako ne osvojiš medalju - ne treba ni da igraš, ni da se takmičiš. Zamisli sad da Đoković bude drugi i onda će se to gledati kao nešto bezveze".
Kad je pomenuo najboljeg tenisera sveta, poručio je da i njega, kao i Viktora Troickog izaziva na meč stonog tenisa.
"Da igramo, pa da vidimo ko će imati više poena. Sve ih izazivam. Ja neću imati pravo da serviram pravu servu, a ni on neće smeti da servira iz ruke, pa da vidimo baš kako će ispasti", dodao je nasmejani Karakašević, motivisan za još jednu borbu za olimpijsku medalju.
Samo jedan stariji od njega
Karakašević će biti drugi najstariji učesnik turnira u Riju "U stonom tenisu ima samo jedan stariji od mene, a on je stariji 14 godina. Mislim da će on igrati i Tokio. Čovek samo servira, niko ne može da mu vrati servis i igraće i za četiri godine verovatno.
Žal zbog Sidneja, na "pet-šest" kila do Tokija
"Krivo mi je što mi nisu šeste olimpjske igre. Imao sam bar sedam ili osam meč lopti da odem i tamo. Tu je, po meni, i greška saveza, jer sam sa Grujićem bio najbolji dubl sveta, a zbog Lupuleskua nisam išao. Nemam nikakvu zamerku prema njemu, ali bili smo najbolji dubl sveta. Mada, sa druge strane, i nije mi žao. Imao sam dosta OI. Samo da skinem još pet-šest kila i eto Tokija", kaže Karakašević.
Izvor: mondo.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar