Шта једемо: Има ли у БиХ ГМО хране?

У Босни и Херцеговини тренутно нико са сигурношћу не може тврдити да на полицама трговина није заступљена генетски модификована (ГМО) храна.

Босна и Херцеговина 22.05.2016 | 21:59

Према ријечима предсједнице Удружења за заштиту потрошача Тузланског кантона Гордане Булић, постоје одређене сумње да је на тржишту у БиХ заступљена оваква врста хране.

Иначе, ово удружење недавно је провело анкету, а резултати су показали да грађани јако мало знају о оваквој врсти хране.

“Нажалост, грађани су јако мало информисани о овоме, а постоје и одређене сумње да таквих производа има на нашем тржишту, а да се то не контролише. Такође, утврђено је и да се грађани свега тога боје, с обзиром да постоји низ опречних информација о ризицима ГМО хране по здравље”, истиче Булић.

С друге стране, у Агенцији за безбједност хране БиХ тврде да на полицама трговина у БиХ нема ГМО хране, с обзиром да је она законом строго забрањена.

Замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ Драган Брењо за Клиx.ба каже да је циљ ове агенције, али и политика у БиХ, да БиХ и даље остане она у којој се не производи ГМО храна, али и да се уведу јасна правила за означавање хране без ГМО-а.

“Према тренутном законодавству у БиХ је забрањено и не смију се гајити усјеви са ГМО организмима. Такође, не постоји нити једна дозвола за ГМО организме у храни. Уколико би се то нашло на тржишту били би у питању производи којима би био прекршен закон”, наглашава Брењо.

Међутим, соја која се користи у исхрани животиња у БиХ је генетски модификована, те се сходно поменутом поставља питање да ли су млијеко или месо које грађани конзумирају штетни по здравље.

“Са стручне стране није доказано да је месо животиња које су се храниле генетски модификованом храном за животиње такође генетски модификовано, те да је штетно за људско здравље. Испитивања се на свјетском нивоу и даље раде, али нема сазнања да постоје штетне посљедице по здравље људи. Такође, по тренутном законодавству, ако се животиња храни генетски модификованим организмима, то месо и његови производи, као и млијеко и млијечни производи, не морају имати декларацију да су храњени генетски модификованом храном”, појашњава Брењо.

Нутриционистица, др сци. Маризела Шабановић за Клиx.ба каже да још увијек није утврђен начин на који ГМО храна дјелује на људски организам, с обзиром да је потребно много година за испољавање евентуалних штетних дејстава.

“На примјер, да одређене врсте мушица не би нападале парадајз, узима се дио гена мушице јер она неће јести саму себе. Тиме се побољшавају својства, а како ће то дјеловати на људе не можемо знати у првој генерацији”, појашњава Шабановић.

Шабановић такође наглашава да у БиХ нико са сигурношћу не може тврдити да ли на нашем тржишту постоји ГМО храна, с обзиром да је потребно извршити одређене контроле.

“Према законској регулативи, на подручју БиХ не би се смјела производити, али ни увозити храна која је генетски модификована. Самим тим овакве врсте хране не би требало бити на бх. тржишту, међутим да ли има оне која није декларисана нико не зна, јер би требало урадити контроле”, каже Шабановић.

(Клиx)