Анализа: Како је испао из ПЛ БиХ бањалучки Борац?!

Црвено-плави су у сезони 20015./16. завршили на 11. мјесту на табели Премијер лиге Босне и Херцеговине и са скором од 10 побједа, шест ремија и чак 14 пораза испали у нижи ранг такмичења.

"Великан из Платонове" је одлично кренуо у нетом окончаној сезони и први пораз доживио од сарајевског Олимпика у петом колу на бањалучком Градском стадиону (0:1).

До тада "дјечији вртић" који је предводио тренер Владо Јагодић на старту је побиједио Жељезничар (1:0) поготком Петра Илића, те ремизирао идентичним резултатима са Вележом у Мостару, Слободом и Младости из Добој Какња (1:1).

У том периоду на бањалучком Градском стадиону је обећавана и званично договорена утакмица са италијанским друголигашем Баријем, али до ње никад није дошло као што никад није "промовисан" нови велики генерални спонзор - руски гигант "Газпром".

Убрзо је МОНДО сазнао да је ријеч о најобичнијој превари на коју су насјели челни људи Борца на челу са предсједником Драшком Илићем, па је руководство бањалучког клуба за комплетан "гаф" најприје окривило новинаре и реаговало са непопуларним потезом - "силензио стампа".

Иако је "седмој сили" било отежано праћење утакмице у Зворнику, Дрина је забиљежила историјску побједу над црвено-плавима, а тадашњи челници су реаговали и куртоазно се захвалили Јагодићу на сарадњи.

Експресно, по кулоарима се причало и прије пораза од Дрине, челници Борца су именовали Петра Курћубића, фудбалског стручњака из Србије за новог шефа струке који је стартовао побједом над Травником у Бањалуци послије преокрета (2:1).

Услиједио је пораз од Сарајева на "Кошеву", али и побједа на Градском стадиону над новим шампионом Зрињским (2:1), који до тог деветог кола није примио ниједан гол, а у Бањалуци чак два!

Тони Јовић и Угљеша Радиновић срушили су тада "племиће" за рађање наде код навијача Борца да опстанак у Премијер лиги БиХ неће бити доведен у питање, а они најсмјелији са источне трибине су чак прижељкивали и пласман у Европу.

Међутим, догодио се потоп од чак седам везаних пораза и ту су већ биле практично изгубљене све шансе да ће Борац догодине играти у босанскохерцеговачкој елити.

Најприје је Челик "узео мјеру" Борцу и то први пут послије девет година, а онда и приједорски Рудар у крајишком дербију у Бањалуци (1:2), Славија је била неумољива у Источном Сарајеву (3:0), као и Широки Бријег на Градском стадиону (0:2).

Херцеговци су са два комада у мрежи Бранислава Ружића купили карту новосадском тренеру Петру Курћубићу за повратак у Србију, а послије његове смјене постављен је тренер млађих категорија у Борцу Жељко Врањеш.

Ни Врањеш се у почетку није прославио уписавши три минимална пораза од Радника, Витеза и Жељезничара, а црвено-плави играчи су послије неуспјеха против Витеза, да иронија буде већа, који их је у посљедњем колу гурнуо у Прву лигу Републике Српске, скинули до гаћа!

То је био сигнал и да челни људи клуба, Роберт Зрилић и Драшко Илић и званично поднесу неопозиве оставке јер су и до тада радили само у техничком мандату.

"Тумор у Борцу је прерастао у тоталну метастазу и шансе да се извуче готово да и не постоје. Волио бих да се преварим, али сматрам да је клуб, који би наредне године требало да прослави 90. рођендан, на путу без повратка", рекао је тада Илић.

И на жалост био је у праву, иако се Борац грчевито борио и на крају изборио шансу да сам у посљедњем колу одлучује о својој судбини.

Бањалучани су "црну серију" прекинули на свом терену против Вележа (2:1) у 17. колу, а онда и у Добој Какњу савладали Младост (2:1), па се поново појавила нада у Платоновој улици да ће послије зимске паузе, црвено-плави уз адекватна појачања успјети да осигурају премијерлигашки статус.

Тадашњи главни проблем је била "обезглављеност" јер без руководства клуб није могао да функционише, па је послије много перипетија за новог првог човјека Борца изабран Дејан Кустурић, који је са собом довео Бранимира Тулића за спортског директора.

Умјесто Врањеша на клупу бањалучке екипе доведен је поново стратег из Србије Александар Јањић, а у први тим чак 15 нових фудбалера, док је "половина" старосједилаца преселила у ФК Крупа, вјероватног шампиона Српске и будућег члана Премијер лиге БиХ.

Одлични резултати на зимским припремама у Медулину против разноразних нижелигаша из окружења у јавности су помало створили илузију да ће се Борац "прошетати" прољећним дијелом сезоне.

Промјене у бањалучком клубу су биле толико видљиве да је промијењено практично све од портпарола, па до метле!

Ипак, остала је стара бољка - неефикасност која већ дуги низ година мучи "Великана из Платонове", али Јањићева екипа није изгубила на његовом и прољећном дебију у првенству против Слободе (0:0) у Бањалуци.

Али јесте против директног конкурента за опстанак Олимпика на "Отоци" (3:0) што је поново довело до смјене тренера - умјесто Јањића ангажован је пети кормилар ове сезоне - Борче Средојевић који је већ једном у тренерској каријери спасио Борац од испадања.

Некадашњи помоћник селектора БиХ Сафета Сушића успио је да у кратком року врати самопоуздање екипи и да омогући црвено-плавима да пред пуним трибинама Градског стадиона у посљедњем колу сами одлуче о својој судбини.

И у томе је успио захваљујући скору од четири побједе (Дрина, Рудар, Славија, Радник), три пораза (Сарајево, Зрињски и Широки Бријег) и једног ремија (Челик).

Борац је још једна побједа у 30. колу остављала у шампионату БиХ, цијели град се дигао на ноге да помогне тиму да освоји спасоносне бодове...

Бањалучани су у "утакмици деценије" два пута водили, али је Витез показао карактер и са једним бодом (2:2) овјерио премијерлигашку "визу", а црвено-плаве гурнуо у Прву лигу РС.

Нису "борчевци" ни имали среће у многим мечевима ове сезоне, погодили су прегршт пречки и статива, у понеким ситуацијама су бивали и оштећени због судијских грешака, али понекад су, мора се признати грешкама освајали и бодове. Такође, у финишу сезоне су били десетковани повредама а често су Средојевићу и жути картони правили кадровске проблеме.

Како год било, сад је све џаба за многобројну армију незадовољних навијача и присталица Борца, који су за ову турбулентну сезону били једина константа и увијек Борчев "12 играч".

Надамо се да ће изјава Средојевића о "јединству играча, стручног штаба, руководства и навијача" на посљедњој конференцији за штампу ове сезоне бити пророчка и да ће се Борац што прије вратити у Премијер лигу БиХ, гдје по традицији и реномеу и припада.

ГОЛГЕТЕРИ
Највише погодака ове сезоне за Бањалучане постигао је Тони Јовић (6), гол мање уписао је Угљеша Радиновић, док су по три пута противничке мреже тресли Ајдин Реџић и Лазар Марјановић. Два гола на свој конто "укњижио" је Владан Милосављев, а по једном су се у листу стријелаца уписали Армандо Манце, Дејан Поповић, Небојша Рунић, Србољуб Јандрић, Жељко Ђокић и Дарко Малетић.

Извор: мондо.ба