Анализа - видео: Коби Брајант – Топ 10 тренутака...

Тешко је издвојити десет посебних тренутака из двадесетогодишње каријере суперстара какав је Коби Брајант.

Кошарка 18.04.2016 | 23:00

Десетине хиљада минута, поена, асистенција, скокова, стотине победа, бројни рекорди, трофеји, спекталуларни порези, све је то обележило његову игру.

Ипак, његов долазак у НБА као 17-годишњака из Филаделфије, сарадња са Шекилом О'Нилом, проблем са оптужбом за силовање, разлаз са Шеком, нова ера и обнова ривалства са Бостоном, те на крају серија повреда, су неке упечатљиве цртице које ће заувек остати урезане у "Мамбину" историју.

Представљамо вам десет тренутака који ће сигурно остати заувек упамћени:

10 – олимпијско злато против Шпаније (24. август 2008.)

Брајант није био велики само као једна од највећих НБА "плаћеника" у Лејкерсима, једнако доминантан био је и у дресу селекције САД. Вероватно најупечатљивији репрезентативни моменат му је злато са Олимпијских игара 2008. године у Пекингу, прво у каријери.

Иако је играо раме уз раме са осталим суперзвездама Леброном Џејмсом, Двејном Вејдом и Крисом Полом, Брајант је био носилац игре, посебно у финалу против Шпаније предвођене саиграчем из Лејкерса Пауом Гасолом. Финале је завршио са 20 поена, од чега је 13 убацио у последњој четвртини.

9 – слободна бацања са покиданом Ахиловом тетивом (12. април 2013.)

Тренутак који је представљао почетак његовог краја. Брајант је те сезоне, у којој су Лејкерси с њим, Стивом Нешом, Роном Артестом, Пауом Гасолом и Двајтом Хауардом важили за фаворите, а умало остали без плеј-офа, одиграо скоро сваки минут у последњих шест утакмица како би испунио обећање навијачима о учешћу о доигравању.

Већ у позним годинама, његово тело није могло да до краја издржи толико напор, па му је у кључном мечу са Голден Стејт Вориорсима страдала Ахилова тетивал. Ипак, Коби је смогао снаге да дошепа до линије за слободна бацања и погоди оба, за победу 118:116. Меч је завршио са 34 поена.

8 – седми меч финала са Бостоном (17. јун 2010.)

После скоро 20 година Лејкерси и Селтикси су опет били "љути" ривали у борби за титулу. 2008. Селтикси су са триком Ален-Пирс-Гарнет добити битку и вратили трофеј у Масачусетс, али је Брајант дочекао освету две сезоне касније.

Иако је претходне освојио своју прву титулу без Шекила О'Нила, победу над Селтиксима за пети прстен је увек истицао као најлепши тренутак у каријери. Серија је била изједначена после шест мечева, па је уследила "мајсторица".

У свом стилу "кидао" је свом снагом за победу, није га служио шут па је погодио само шест од 24 шута из игре, али је имао 15 скокова и направио кључно додавање за Рона Артеста за тројку која је донела Лејкерсима коначну победу. Тако је надмашио Шека по укупном бројутрофеја.

7 – четири узастопне утакмице са 50+ поена (16-23. марта 2007.)

Био је то сушни период за Брајанта и Лејкерсе након одласка О'Нила неколико година раније, али је Коби био на свом врхунцу. Практично је био незаустављив током 2007. па је средином марта везао четири утакмице са најмање 50 постигнутих поена.

Прво је убацио 65 Портланду, потом 50 Минесоти, онда 60 Мемфису, те на крају 50 Њу Орлеансу. Мало му је недостајало да настави низ и против Голден Стејта, који га је "зауставио" на 43 поена.

6 – победа над Портландом после два продужетка (14. април 2004.)

У овом мечу је потврдио свој статус "клач" специјалисте. У борби за Пацифик дивизију Коби је извео два наизглед немогућа потеза за победу Лејкерса. Прво је преко Рубена Патерсона погодио тројку за продужетак, а онда убацио и тројку уз звук сирене за победу 105:104 и место испред Сакрамента у плеј-офу.

5 – Четири "ер-бола" у првом плеј-офу у каријери (12. мај 1997.)

У најави његове последње утакмице у каријери посебно смо истакли овај тренутак. Брајант је био руки те сезоне, резерва Едију Џонсу и Нику ван Екселу на бековској позицији. Лејкерси су играли са Јутом у првој рунди плеј-офа, када се пред пети меч повредио садашњи тренер "језераша" Бајрон Скот, Роберт Ори добио искључење због туче са Џефом Хорнасеком, а Шекил О'Нил зарадио шести фаул на 100 секунди пре краја.

Све очи биле су упрте у 18-годишњег клинца из Филаделфије. Очекивао се холивудски расплет, али се он није догодио. Брајант је имао летири "ер-бола", промашио је скок-шут за победу у финишу последње четвртине, а онда три тројке у продужетку, укључујући два шута за изједначење у последњем минуту. Јута је славила пет разлике и елиминисала Лејкерсе са 4-1.

4 – четврта утакмица финала са Индијаном (14. јун 2000.)

Шекил О'Нил је тада био доминантна сила у НБА, а незаустављиви "Мали ратник" је разбијао ривала и у поменутом мечу. Постигао је 36 поена уз 21 скок пре него што је направио шести фаул. Уследили су продужеци у којима је Брајант показао да је и он вођа.

Погодио је три тројке и меч завршио са 28 поена уз 5 скокова и 4 асистенције за тријумф 120:118 за вођство у серији 3-1. Лејкерси су два меча касније освојили титулу, прву у Брајантовој каријери.

3 – алеј-уп за О'Нила у седмом мечу финала Запада са Портландом (4. јун 2000.)

Овај меч се може назвати почетком доминације једног од најбољих тандема у историји лиге Брајант/О'Нил. На путу ка првој од три заједничке титуле у низу у финалу Запада им је стајао Портланд.

Након шест мечева рововске борбе уследио је дуел на све или ништа. Лејкерси су губили 16 поена разлике у четвртом периоду, успели су да стигну до егала, а онда су га Брајант и О'Нил бацили на колена чувеним алеј-упом 40 секунди пре краја за недостижних 85:79.

2 – три четвртине: Брајант 62 - Далас 61 (20. децембар 2005.)

Највећи играчи могу и сами да победе ривала, а Брајант је то урадио небројено пута. Ипак, посебно импресивно било је издање против Даласа крајем 2005. када је током три периода постигао више поена него цео тим Меверикса заједно.

Тренер Фил Џексон му није дао да игра у последњем периоду. Ово је била најава најбољег меча у каријери.

1 - 81 поен против Торонта (22. јануар 2006.)

Само је Вилт Чемберлен остао испред њега са равно 100 поена у дресу Филаделфија Вориорса 1962. Брајант је против Репторса предводио тим до преокрета после 18 поена заостатка у трећем периоду, погодивши 61 одсто шутева из игре (28/46), седма од 14 за три поена, те 18 од 20 слободних бацања.

Тешко је поредити два раздобља, али пошто је Брајант "наш" стаћемо на његову страну "против" Чемберлена. У Вилтово време играла се, веровали или не значајно бржа кошарка са много више прилика за поентирање, а доминантног центра су саиграчи константно "хранили" лоптама у рекету.

С друге стране, Брајант је играо скоро сам против свих, Репторси су га константно удвајали, често слали и тројицу на њега, па је морао да тражи различите начин за шут. Осим константни удараца које је трпео на противничкој страни терена, и даље је држао свој ниво сајног дефанзивца па је сасвим солидно одрађивао и тај део посла.

Покушајте ви да 48 минута трчите од коша до коша и шутирате док вас нападају двојица, тројица играча, па онда њих да јурите око свог рекета. Испустићете душу кроз нос вероватно.