Нутриционисти никада не би јели ову храну

Када је реч о нездравој исхрани, већина замишља екстремно масну храну, међутим, нутриционисти упозоравају да воћне шејкове, кокице и готове супе треба избегавати, па чак и сендвиче!

Здравље 16.03.2016 | 10:18

Нутриционисткиња Хелен Бонд наводи да, иако супа звучи као здрав избор, најчешће је у готовим паковањима препуна соли и повећава крвни пристисак, док воћни шејкови садрже изузетно висок ниво природних шећера, уз влакна која се уклањају из плода као део процеса цеђења. Чак и кокице, које већина види као ужину која не гоји претерано, могу бити претрпане путером и шећером, чинећи да дневни унос калорија буде много већи него што је препоручљиво.

Сендвичи за доручак

Јаја и сланина не морају бити нездрави, али обрађени састојци у сендвичу за доручак имају обичај да садрже висок ниво масти и мањак хранљивих састојака, истиче Бондова за Мејл онлајн.

„Сендвичи се обично праве од белог хлеба, па им недостају влакна. Садрже кобасице и сланину – месне прерађевине са великом количином засићених масти. То није нешто што би требало да се конзумира на дневној бази. Имамо много доказа који указују да прерађено месо подиже ризик од болести“, истакла је Хелен.

Штетност месних прерађевина
Недавно истраживање тврди да су особе који уносе месне прерађевине - 160 грама или више дневно, еквивалент од три кобасице - изложене 44 одсто већем ризику од смрти него особе које једу 20 грама или мање дневно.

Месне прерађевине садрже неколико канцерогених супстанци као што су једињења Н-нитрозо, а најчешће су пресољена. У ствари, само два парчета сланине са роштиља могу имати скоро трећину препоручене дневне дозе натријума.

Светски фонд за истраживање рака упозорава да се месне прерађевине доводе у везу са раком дебелог црева. Такође, упозоравају да висок садржај соли у намирницама може повећати ризик од рака желуца, због чега се препоручује избегавање или потпуно укидање уноса месних прерађевина.

Сендвичи намењени за доручак често су намазани маргарином који додатно повећава количину масти, која може да подигне ниво холестерола у организму.

Такође, сендвичи су доста калорични у односу на друге опције за доручак – као што су каше, воће или интегрални тост и кувано јаје. „Ако сендвич садржи 600 до 700 калорија, то је значајан износ. Доручак би требало да садржи 450 калорија. Пропуштате прилику да започнете дан неким воћем и оброком који садржи влакна“, објаснила је Хелен и нагласила да сендвич као здрав доручак треба да садржи свеже састојке, као и интегрални хлеб и јаја.

Готова супа

Иако је супа често здрав избор, већ припремљене супе најчешће садрже алармантан ниво соли.„Неке супе су превише засољене, па би при куповини требало обратити пажњу. Осим соли, садрже разне адитиве и вештачке боје, па би требало пазити код одабира већ готових супа. Просечна особа унесе 7,2 грама соли на дневном нивоу, иако је препоручљиво да тај износ буде испод шест грама“.

Воћни шејкови

„Шејкови су окарактерисани као природан и здрав избор, али шећери из воћа заправо додају стотине калорија на дневном уносу“, рекла је Бондова.Док су шејкови несумњиво бољи од слатких, газираних пића, здравствене предности су, ипак, под знаком питања.

„Многи шејкови који се продају у супермаркетима су веома калорични, са додатим млеком или јогуртом, сирупом, шећером, чак и кикирикијем и чоколадом. Процес цеђења такође укључује уклањање влакана. Ово не само да уклања неке од хранљивих материја које се налазе у воћу и поврћу, већ такође пружа мање шансе да се осећамо сито током дужег временског периода“.

Када се дуго конзумирају, кисели воћни сокови могу и да оштете зубну глеђ.

Бели хлеб, тестенина и пиринач

„Беле“ житарице обезбеђују до 75 одсто мање хранљивих састојака као што су витамин Е и селен. Такође имају веома висок гликемијски индекс (ГИ) - начин рангирања угљених хидрата у намирницама на основу тога колико брзо повећавају ниво шећера у крви.

Према речима Хелен Бонд, да би се то ставило у контекст, чиста глукоза има рејтинг од 100 глукемијског индекса, иако је препоручљиво мање од 55 – бели пиринач има 98 ГИ, корнфлекс 84, а бели хлеб има 70 ГИ.

„То значи да се брзо вари и тако се добија брз раст шећера у крви и количина нивоа енергије, која затим опада. Онда сте опет гладни“, објаснила је ова нутриционисткиња.

Саветује замену белих, обрађених угљених хидрата њиховим „браон верзијама“ то јест интегралним хлебом, смеђим пиринчем или интегралним житарицама за доручак, као што је зоб.

Њихов низак гликемијски индекс значи да спорије улазе у крвоток, што доводи до стабилнијег пораста шећера у крви и енергетског нивоа.

Кокице

Кокице се све чешће карактеришу као здрава и нискокалорична ужина.Ипак, често се „гуше“ у путеру и шећеру и зато је важно обратити пажњу када уносите кокице, рекла је Бондова.

„Кокице су интегралне, тако да могу бити мала ужина. Али када почнете са додавањем ствари на њих се јавља проблем. Редован унос хране која је умочена у путер или шећер само додаје калорије. Кокице се промовишу као безбедна ужина. Али будите обазриви око додатака“.

Бела чоколада

„Бела чоколада није 'права чоколада', јер заправо не садржи никакву какао масу“, истиче Бондова.

Што је већи проценат какао масе у чоколади, већи је садржај флавоноида. Флавоноиди су једињења која се налазе у воћу и поврћу, антиоксиданти су, а могу да буду здрави јер штите ћелије од оштећења.

Такође се налазе у вину и чају и верује се да не само да помажу код губитка тежине, већ и да штите мозак и срце.

Нутриционистички, постоји потпуна разлика између беле, млечне и обичне или тамне чоколаде – много здравији флавоноиди налазе се у тамнијим чоколадама.

„То значи да чоколада са минимум 70 одсто какао масе садржи око два пута више антиоксиданата него многе млечне чоколаде. Бела чоколада не садржи ништа од тога“.

Уместо тога, направљена је од какао путера, због чега је укус кремаст и гладак.

„Са пуно шећера и млека, чврсте материје имају висок садржај масти, шећера и калорија – 25 г беле чоколаде има око 7,7 г масти, 14,5 г шећера (око три кашичице) и 132 калорије. Уместо тога, нека ваша следећа чоколадна посластица буде тамна чоколада у којој треба уживати у малим количинама – око 25 г“, закључује Хелен Бонд.

РТС