Nutricionisti nikada ne bi jeli ovu hranu

Kada je reč o nezdravoj ishrani, većina zamišlja ekstremno masnu hranu, međutim, nutricionisti upozoravaju da voćne šejkove, kokice i gotove supe treba izbegavati, pa čak i sendviče!

Zdravlje 16.03.2016 | 10:18
Nutricionisti nikada ne bi jeli ovu hranu

Nutricionistkinja Helen Bond navodi da, iako supa zvuči kao zdrav izbor, najčešće je u gotovim pakovanjima prepuna soli i povećava krvni pristisak, dok voćni šejkovi sadrže izuzetno visok nivo prirodnih šećera, uz vlakna koja se uklanjaju iz ploda kao deo procesa ceđenja. Čak i kokice, koje većina vidi kao užinu koja ne goji preterano, mogu biti pretrpane puterom i šećerom, čineći da dnevni unos kalorija bude mnogo veći nego što je preporučljivo.

Sendviči za doručak

Jaja i slanina ne moraju biti nezdravi, ali obrađeni sastojci u sendviču za doručak imaju običaj da sadrže visok nivo masti i manjak hranljivih sastojaka, ističe Bondova za Mejl onlajn.

„Sendviči se obično prave od belog hleba, pa im nedostaju vlakna. Sadrže kobasice i slaninu – mesne prerađevine sa velikom količinom zasićenih masti. To nije nešto što bi trebalo da se konzumira na dnevnoj bazi. Imamo mnogo dokaza koji ukazuju da prerađeno meso podiže rizik od bolesti“, istakla je Helen.

Štetnost mesnih prerađevina
Nedavno istraživanje tvrdi da su osobe koji unose mesne prerađevine - 160 grama ili više dnevno, ekvivalent od tri kobasice - izložene 44 odsto većem riziku od smrti nego osobe koje jedu 20 grama ili manje dnevno.

Mesne prerađevine sadrže nekoliko kancerogenih supstanci kao što su jedinjenja N-nitrozo, a najčešće su presoljena. U stvari, samo dva parčeta slanine sa roštilja mogu imati skoro trećinu preporučene dnevne doze natrijuma.

Svetski fond za istraživanje raka upozorava da se mesne prerađevine dovode u vezu sa rakom debelog creva. Takođe, upozoravaju da visok sadržaj soli u namirnicama može povećati rizik od raka želuca, zbog čega se preporučuje izbegavanje ili potpuno ukidanje unosa mesnih prerađevina.

Sendviči namenjeni za doručak često su namazani margarinom koji dodatno povećava količinu masti, koja može da podigne nivo holesterola u organizmu.

Takođe, sendviči su dosta kalorični u odnosu na druge opcije za doručak – kao što su kaše, voće ili integralni tost i kuvano jaje. „Ako sendvič sadrži 600 do 700 kalorija, to je značajan iznos. Doručak bi trebalo da sadrži 450 kalorija. Propuštate priliku da započnete dan nekim voćem i obrokom koji sadrži vlakna“, objasnila je Helen i naglasila da sendvič kao zdrav doručak treba da sadrži sveže sastojke, kao i integralni hleb i jaja.

Gotova supa

Iako je supa često zdrav izbor, već pripremljene supe najčešće sadrže alarmantan nivo soli.„Neke supe su previše zasoljene, pa bi pri kupovini trebalo obratiti pažnju. Osim soli, sadrže razne aditive i veštačke boje, pa bi trebalo paziti kod odabira već gotovih supa. Prosečna osoba unese 7,2 grama soli na dnevnom nivou, iako je preporučljivo da taj iznos bude ispod šest grama“.

Voćni šejkovi

„Šejkovi su okarakterisani kao prirodan i zdrav izbor, ali šećeri iz voća zapravo dodaju stotine kalorija na dnevnom unosu“, rekla je Bondova.Dok su šejkovi nesumnjivo bolji od slatkih, gaziranih pića, zdravstvene prednosti su, ipak, pod znakom pitanja.

„Mnogi šejkovi koji se prodaju u supermarketima su veoma kalorični, sa dodatim mlekom ili jogurtom, sirupom, šećerom, čak i kikirikijem i čokoladom. Proces ceđenja takođe uključuje uklanjanje vlakana. Ovo ne samo da uklanja neke od hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću, već takođe pruža manje šanse da se osećamo sito tokom dužeg vremenskog perioda“.

Kada se dugo konzumiraju, kiseli voćni sokovi mogu i da oštete zubnu gleđ.

Beli hleb, testenina i pirinač

„Bele“ žitarice obezbeđuju do 75 odsto manje hranljivih sastojaka kao što su vitamin E i selen. Takođe imaju veoma visok glikemijski indeks (GI) - način rangiranja ugljenih hidrata u namirnicama na osnovu toga koliko brzo povećavaju nivo šećera u krvi.

Prema rečima Helen Bond, da bi se to stavilo u kontekst, čista glukoza ima rejting od 100 glukemijskog indeksa, iako je preporučljivo manje od 55 – beli pirinač ima 98 GI, kornfleks 84, a beli hleb ima 70 GI.

„To znači da se brzo vari i tako se dobija brz rast šećera u krvi i količina nivoa energije, koja zatim opada. Onda ste opet gladni“, objasnila je ova nutricionistkinja.

Savetuje zamenu belih, obrađenih ugljenih hidrata njihovim „braon verzijama“ to jest integralnim hlebom, smeđim pirinčem ili integralnim žitaricama za doručak, kao što je zob.

Njihov nizak glikemijski indeks znači da sporije ulaze u krvotok, što dovodi do stabilnijeg porasta šećera u krvi i energetskog nivoa.

Kokice

Kokice se sve češće karakterišu kao zdrava i niskokalorična užina.Ipak, često se „guše“ u puteru i šećeru i zato je važno obratiti pažnju kada unosite kokice, rekla je Bondova.

„Kokice su integralne, tako da mogu biti mala užina. Ali kada počnete sa dodavanjem stvari na njih se javlja problem. Redovan unos hrane koja je umočena u puter ili šećer samo dodaje kalorije. Kokice se promovišu kao bezbedna užina. Ali budite obazrivi oko dodataka“.

Bela čokolada

„Bela čokolada nije 'prava čokolada', jer zapravo ne sadrži nikakvu kakao masu“, ističe Bondova.

Što je veći procenat kakao mase u čokoladi, veći je sadržaj flavonoida. Flavonoidi su jedinjenja koja se nalaze u voću i povrću, antioksidanti su, a mogu da budu zdravi jer štite ćelije od oštećenja.

Takođe se nalaze u vinu i čaju i veruje se da ne samo da pomažu kod gubitka težine, već i da štite mozak i srce.

Nutricionistički, postoji potpuna razlika između bele, mlečne i obične ili tamne čokolade – mnogo zdraviji flavonoidi nalaze se u tamnijim čokoladama.

„To znači da čokolada sa minimum 70 odsto kakao mase sadrži oko dva puta više antioksidanata nego mnoge mlečne čokolade. Bela čokolada ne sadrži ništa od toga“.

Umesto toga, napravljena je od kakao putera, zbog čega je ukus kremast i gladak.

„Sa puno šećera i mleka, čvrste materije imaju visok sadržaj masti, šećera i kalorija – 25 g bele čokolade ima oko 7,7 g masti, 14,5 g šećera (oko tri kašičice) i 132 kalorije. Umesto toga, neka vaša sledeća čokoladna poslastica bude tamna čokolada u kojoj treba uživati u malim količinama – oko 25 g“, zaključuje Helen Bond.

RTS

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Sani

16.03.2016 11:23

E ja baš ovo gore volim. Eto ga sad.

ODGOVORITE