Анализа: Лекција звана Џамар Вилсон!

Од индекса један на дебију до индекса 46 против Олимпије. С ове тачке, вредело га је сачекати и истрпети на почетку. Али да ли обично клубови, јавност и навијачи имају довољно стрпљења?

Кошарка 11.03.2016 | 00:00

Од црне, преко сиве до најсветлије тачке у Партизановом тиму. Џамар Вилсон је прави пример који показује да је играчима потребан период адаптације и да од новајлија не можемо да очекујемо све, одмах и сада! Чак и када су тако искусни. На дебију у утакмици против Задра имао је индекс корисности један, у следећем мечу против Тајфуна – два, а у трећем дуелу, са Цедевитом, минус пет. Имао је осам изгубљених лопти на том мечу.

Многи су већ тада (с правом) критиковали игру Американца, али неки су ишли толико далеко (предалеко) да су ултимативно захтевали отказ за 31-годишњег плејмејкера. Џамар је чак на првом мечу задобио и повреду и то је додатно отежало његову ситуацију. Када се на све додају порази, признаћете, нимало пријатна ситуација.

"Враћао сам се на терен после повреде, дошао сам био у нови тим и очигледно је требало мало времена да све буде како треба. Драго ми је да сам оправдао указано поверење. Саиграчи су ми пуно помогли да се што пре уклопим", каже Џамар Вилсон.

У првој наредној утакмици, против Олимпије, Вилсон је експлодирао, убацио чак 21 поен и од тада су кренуле његове добре игре.

Посебно је побољшао утисак доласком Александра Џикића, уосталом као и читав тим. Парадоксално, улогу првог плејмејкера добио је Александар Цветковић, али се Вилсон пронашао у улози помоћног плеја, а неретко је играо и на позицији два у истом тренутку док је на "кецу" био Цветковић. Одлично се снашао. Иако има помало чудну технику избачаја при шуту за три, проценат погођених шутева ван линија 6,75 је фантастичан – 43,9 одсто!

То искусном вуку попут Џикића није промакло па је Вилсон, иако је Партизан натрпан на ниским позицијама, имао предност у појединим моментима на том месту у тиму и користио ју је веома захвално и рационално. Оваква тактичка варка се није виђала код Божића, коме опет треба одати признање за довођење Вилсона, али и одличног Кевина Џоунса.

На скоро свим условно речено јачим утакмицама Вилсон је приказао сасвим добре игре. У вечитом дербију у АБА лиги постигао је 15 поена, Цедевити је убацио 16, Меги 13, на гостовању Тајфуну у јако важном мечу 12. У просеку током целе сезоне - 14 поена, осам скокова, три асистенције.

Партизан је кроз утакмице добио искусног играча који има поене у рукама. Играча каквог је на тој позицији, посебно странца, чекао још од Леа Вестермана. И то прилично јефтиног, с примањима не већим од 10.000 долара месечно.

Вилсон игра јако хитро, попут шила пробија одбране противника, напада их "у леђа" и користи трикове с улица Бронкса. Полаже подједнако и десном и левом руком па је тешко антиципирати на коју страну је кренуо. Није му страно да затресе мрежицу и на други обруч.

Његов скор у мечу против Олимпије који је трајао 60 минута није превише реалан. Не може се од Џамара очекивати 41 поен и индекс 46 у "нормалним" утакмицама. Ипак, оно што је он радио током досадашњег бивствовања у црно-белом дресу сигурно добија прелазну оцену. И више од тога.

Са овим 41 поеном изједначио је скор Фредија Хауса из 2003. године и меча против Црвене звезде, који је, занимљиво, Партизан такође изгубио.

"Чуо сам за тај податак. Прија свакако када направите неки резултат за памћење. Ипак, увек стављам тимски успех испред индивидуалног. Најбоља партија је увек она у којој ваш тим победи. Индивидуално сам био на високом нивоу, сигурно једна од најбољих утакмица у каријери, али би ми било драже да смо победили", истакао је Вилсон.

А могли смо, да је одиграо још једну, две или три слабе утакмице да му видимо леђа. Као што се то редовно догађа многим играчима који одмах на старту не испуне очекивања. Таквих примера је и у нашој кошарци, али и у страној, на претек. Толико много да је практично постала пракса. Играчи играју за по три-четири тима у једној(!) сезони.

Вилсону актуелни уговор истиче на крају сезоне, каже да му је пријатно у Београду, али је питање да ли ћемо га и следеће сезоне гледати у истом дресу. Минус су му године, мада му је парадоксално физичка спрема један од његових највећих адута - уз ниску плату - па делује да су пред њим барем још једна или две јаке кошаркашке сезоне.

Да ли и у црно-белом дресу?