Нема играња са девизним штедишама

Од 8. до 10. марта ове године Комитет министара Савјета Европе разматраће извршење пресуде у случају “Алишић и други против Словеније”, а за коју је Европски суд у Страсбуру 2014. устврдио да је над штедишама некадашње Љубљанске банке у Хрватској и БиХ прекршено људско право располагања имовином и право на ефикасну правну заштиту јер нису могли до своје штедње.

 

Босна и Херцеговина 05.03.2016 | 14:30

Ову информацију потврдила је данас новинарима у Сарајеву предсједница Управног одбора Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ Амила Омерсофтић која је подсјетила да су девизне штедише Љубљанске банке од 1. децембра требале почети подносити захтјеве за поврат штедње.

Поручила је да данашњи догађај испред зграде Словенске амбасаде у Сарајеву није никакав протест и никакав притисак само једна информација за штедише.

Омерсофтић је подсјетила да је у септембру Комитет министара одложио разматрање извршења пресуде "Алишић" за март. Према њеним ријечима, од 8. до 10 марта бит ће разматрано како Словенија проводи имплементацију пресуде.

Словенија је у децембру објавила позив штедишама Љубљанске банке филијала у БиХ и Хрватској, а министар финансија Словеније у складу са словеначким законом утврдио формуларе које штедише односно насљедници треба да попуне, које идентификацијске документе треба да доставе и за утврђивање идентитета подносилаца захтјева тражила се овјера потписа код надлежног органа у земљи у којој живи.Омерсофтић је нагласила да ће одлука бити позната 10. марта. дакле, какав став је Словеније према штедишама заузео Комитет.

"Већина штедиша је поднијела апликације сама на бази упуства. Доставили смо тачне податке о хуманитарним исплатама током рата и исто тако сваки штедиша је дао податак о томе колико је његове девизне штедње утрошено у поступку приватизације до 8. јануара 2001. године", нагласила је Омерсофтић.

Прошле седмице је била на састанку у Словенији везано за имплементацију те пресуде и Словенија још увијек остаје при ставу да треба се потпише меморандум што је беспредметно.

"Оно што је мене јако изненадило је то да је директор Љубљанске банке који је био присутан рекао да Љубљанска банка у Словенији нема податке о нашој девизној штедњи. То је један вид одлагања. Ми смо дали Комитету све, како смо аплицирали и очекујемо одлуку да се Словенији каже да нема одуговлачења", казала је Омерсофтић.

Према задњој информацији Фонда до сада је апликацију предало 14.000 апликаната, дакле, има их нешто више из Хрватске него из БиХ.Омерсофтић је казала да је добила информацију да се тврди да постоји проблем у идентификацији апликаната.

"Мислим да Словенија није свјесна ситуације у којој се налази. Мислим да смо ми апсолутно ту да с пуним правом очекујемо да према њиховом закону добијемо ове податке. Ангажовали смо и адвоката који је хитно од словенског министра финансија затражио које то додатне податке министарство тражи да би ми доказали свој властити идентитет и посједовање књижице. Ми смо затворили све и остаје одлука. Очекујемо да ће Комитет министара дати наредбу словеначкој Влади да у складу са својим законом почне исплату штедње и штедишама из БиХ", поручила је Омерсофтић.

Укупно потраживање за БиХ и Хрватску је 400 милиона евра, а само у БиХ око 130.000 штедиша потражује око 250 милиона евра. "Не може се Словенија играти са једном озбиљном пресудом, доносити закон који није у складу са пресудом", казала је Омерсофтић.

Пресудом у случају “Алишић и други против Словеније” Европски суд у Страсбуру је 2014. устврдио да је штедишама некадашње Љубљанске банке у Хрватској и БиХ прекршено људско право располагања имовином и право на ефикасну правну заштиту јер нису могли до своје штедње.

Словенији је наређено доношење законских мјера како би се штедише Љубљанске банке из Хрватске и БиХ довели у исти положај са словеначким штедишама којима је стара штедња исплаћена у ратама још прије двадесет година. Исплате штедишама се очекују три мјесеца од датума признања верификације.

Извор: Независне