Анализа: Ово досад слути на велику каријеру...!

Само Даниловић НБА одисеју почео ефикасније од Јокића! Горе су кренули и асови попут Дивца, Стојаковића, Крстића...

Кошарка 15.02.2016 | 18:20
Анализа: Ово досад слути на велику каријеру...!

Од петка до недеље одржава се 65. "Алл-стар" викенд, а домаћин највећима звездама НБА лиге биће Торонто. Како сезона у најјачој кошаркашкој лиги на свету траје од краја октобра па до средине јуна, Ол-стар викенд добро дође екипама да се одморе и да направе пресек сезоне. У већини случајева, екипе и играчи који буду најбољи до Ол-стар викенд викенда, бивају најбољи и јуну када се деле појединачне награде и када финалисти бију битку за трофеј Лерија О`Брајена.

Захваљујући фантастичним играма у досадашњем делу сезоне, своје место у Ер Канада центру нашао је и српски кошаркаш Никола Јокић. Он ће наступати у мечу рукија (играчи који играју прву сезону у НБА) и софмора (играчи који играју другу сезону) из света, против рукија и софмора из САД. Бивши играч Мега Лекса бриљира у дресу Денвер Нагетса, и према званичном сајту НБА лиге тренутно је четврти најбоји руки у сезони, одмах иза првог пика Карла Ентонија Таунза, другог пика Џалила Окафора и чуда из Летоније Кристапса Порзингиса, иначе четвртог пика са Драфта. Момак рођен у Сомбору ове године бележи просечно 9,5 поена, 5,9 скокова и 1,9 асистенцију. Српски центар одиграо је 51 утакмицу од 53, а стартер је био 26 пута. Поред Јокића, још двојица српских кошаркаша играју у НБА каравану. Бобан Марјановић брани боје Сан Антонио Спарса, док Немања Бјелица наступа за Минесоту Тимбервулфс.

Пре њих тројице, 23 кошаркаша из Србије су своје кошаркашко умеће опробали "преко баре". Неки су били више успешни, неки мање. Неки су остварили каријере за поштовање, а неки су се првим летом враћали за Европу. У даљем тексту прочитајте како су се сви они снашли у НБА каравану до Ол-стара у својим руки сезонама.

Врата НБА каравана отворили су Владе Дивац и Жарко Паспаљ давне 1989. године. Први је тада као 26. пик дошао у један од најјачих клубова, Лос Анђелес Лејкерсе. Језераше је те године са клупе предводио легендарни Пет Рајли, а главна звезда тима је био Меџик Џонсон, МВП лиге из те сезоне. Дивац је те године изабран у руки тим године, а до Ол-стара на 46 утакмица у просеку је бележио 8,7 поена, 6,3 скока и једно успешно додавање. О каријери Дивца у НБА најбоље говори чињеница да је први играч рођен ван САД који је одиграо 1.000 утакмица у најјачој кошаркашкој лиги на свету.

За разлику од Дивца, Паспаљ је у Сан Антонио Спарсе дошао као недрафтован играч. Њега је тадашњи асистент, а данас главни тренер тима, Грег Попович снимио на једном турниру у Дортмунду, где се репрезентација тадашње Југославије припремала за Европско првенство у Загребу те године. Паспаљ је у тој сезони одиграо 26 утакмица, од тога 21 до Ол-стара. Просечно је бележио 3,4 поена и 1,3 скока. Након само једне године преко Атлантика, вратио се у Партизан.

После њих двојице, следећи Срби у НБА били су Милош Бабић и Радисав Ћурчић. Први је у Кливленд Кавалирсе дошао са Тенеси колеџа и одиграо неколико утакмица, без значајнијег учинка. Потоњи је као светски шампион из 1990. године стигао у Далас из Унион Олимпије, а просечно је на 20 утакмица бележио 3 поена и 2,3 асистенције.

Предраг Даниловић је у Мајами дошао као најбољи стрелац Евролиге у сезони 1994/1995. Почетак сезоне био је као из снова. Био је стартер на првих 19 утакмица, а противницима је просечно сипао 13,7 поена, уз 2,5 ухваћене лопте и 2,4 додавања. Уследила је повреда шаке која га је удаљила са терена до плеј-офа, а тамо су екипу за Флориде чекали Чикаго Булси предвођени Мајклом Џорданом и лако из избацили.

Исте године у НБА је играо и Растко Цветковић (син Владимира Цветковића прим. аут. ), али без икаквог учинка. После пораза од Дрим-тима и сребра на ОИ 1996 у Атланти и Александар Ђорђевић је решио да се окуша у НБА, у Портланду. Међутим, за разлику од Даниловића, Сале Национале није успео да се прилагоди на тамошњи стил игре, и после само осам одиграних утакмица уследио је повратак на Стари континент.

После актуелног селектора Србије, у НБА караван стигао је Предраг Стојаковић. Једног од најбољих шутера у историји је по доласку у најјачу кошаркашку лигу на свету сачекао лок-аут (штрајк играча) који је трајао до 20. јануара. До Ол-стара, као и до краја сезоне, бележио је 8,5 поена и 2,5 асистенције. Једини је српски играч који је изабран у тим године у НБА (други тим 2004. године), а Сакраменто Кингси су у његову част повукли дрес са бројем 16.

Драган Тарлаћ је 2000. дошао У Чикаго Булсе 2000. године, а до Ол-стара је остварио учинак од 2,4 поена и три ухваћене лопте на 23 утакмице. Владимир Радмановић је као 12. пик стигао у Сијетл Суперсониксе у сезони 2001/2002. На 42 утакмице имао је просечно шест поена и 3,5 скока. Заједно са њим у НБА су дошли Жељко Ребрача и Ратко Варда, обојица у Детроит. Први је био један од најстаријих рукија, а просечно је бележио седам кошева и 3,8 ухваћених лопти уз једну блокаду. Ратко Варда је у НБА одиграо само једну утакмицу. Радмановић и Ребрача су изабрани у други најбољи руки тим године.

После злата у Индијанаполису 2002. године, у САД су стигли Марко Јарић, Предраг Савовић и Игор Ракочевић. Од њих тројице, само је Јарић оставио траг у НБА. Он је у дресу Клиперса до Ол-стара на свом конту имао просечно 7,5 поена 2,6 скокова и три успешна додавања.

До 2003. године важило је правило да играч не може да изађе на драфт уколико не напуни 18 година. Те године легендарни комесар Дејвид Штерн одлучио је да промени то правило због једног српског играча - Дарка Миличића. Тада 17-годишњег центра Хемофарма као другог пика изабрали су Детроит Пистонси, одмах иза Леброн Џејмса, а испред Двејна Вејда и Кармела Ентонија. Миличић је имао ту несрећу да дође у екипу која ја те године освојила титулу, а он је постао најмлађи власник прстена у историји. Шансу је добијао на кашичицу, а то је умногоме одредило његову даљу каријеру. Проглашен је за једног од највећих промашаја у историји Драфта.

Са њим је тада у НБА дошао Саша Павловић. Рођени Баранин је у дресу Јуте бележио 4,8 поена и 1,6 скокова. Наредне сезоне у Њу Џерзи Нетсе из Партизана је стигао Ненад Крстић. Доскорашњи капитен Србије имао је запажену минутажу, а имао је учинак од осам поена и 4,8 скокова по утакмици. За то је награђен местом у другом најбољем тиму рукија.

У наредне две године, још два српска центра су се опробала у НБА, али икаквог учинка. Миле Илић је 2006. потписао за Голден Стејт Вориорсе, а Коста Перовић годину дана касније.

Након трилинга центара, српска кошарка је чекала шест година на нове играче у најјачој лиги на свету. У сезони 2013/14 у НБА су дошли Немања Недовић, Огњен Кузмић и Мирослав Радуљица. Недовић и Кузмић бранили су боје Голден Стејта Вориорса у сезонама када се тај тим "калио" у оно што је данас, те је њихов учунак био мизеран. Ако ништа, репрезентативи бек остаће упамћен по томе што је његово име последње које је на драфту прочитао Дејвид Штерн, пре него што се повукао. За разлику од њих, Радуљица је до "Алл-стара" имао солидан учинак - 5,3 поена и 2,7 скока.

Све у свему, Јокићев почетак слути на велику НБА каријеру.

Коментари / 0

Оставите коментар