Игор Радојичић једини кандидат на "конкурсу за Биљану Плавшић"

Милорад Додик ће ускоро бити збачен с власти. На то бар указују многи "познаваоци прилика" код нас. А хистеричан страх који вришти из режимских билтена потврђује њихове сумње.

Додик ће, кажу, њему блиски извори, сјахат, онако како је и узјахао. Неће изгубити изборе, него ће бити "оборен" уз помоћ међународног фактора и, што би он рекао "домаћих издајника". Баш онако како је и дошао први пут на власт заједно са Биљаном Плавшић, у вријеме док је он био "домаћи издајник".

Међународни фактор је и даље остао исти, само што сада овдје нема толико присутних тенкова. А и не требају им. Није Миле ни Радован ни Обрван. И Обрван је, кад смо већ код тога, сада на његовој страни.

Све остало је остало исто. Ту су и криминал и корупција и тешка економска криза. Ту је и медијски мрак.

Па кад је већ тако, ред је да се распише и конкурс за нову Биљану Плавшић. Она стара, некадашња, је осуђена за ратне злочине, одлежала своју казну и сада скрхана годинама покушава подсјетити Додика ко је она и како је њихово пријатељство уз подршку Сфорових оклопњака почело.

Конкурс је отворен. Име првог кандидата је већ познато. Он је, по пракси устаљеној у институцијама Републике Српске, већ одавно, прије кокурса, примљен као в.д. Сада треба да се обави и та формалност и да се свим осталим кандидатима угасе лажне наде и готова ствар.

Је ли вама тешко замислити Игора Радојичића у улози Биљане Плавшић? Мени није.

Има ту нека тајна веза.

Биљан Плавшић је од почетка деведесетих па све вријеме рата била у врху СДС-а и ратног руководства Републике Српске. Као потпредсједница Републике Српске, учествовала у доношењу најбитнијих одлука, обилазила ратишта, љубила се с Арканом... Када је рат стао, преузела дужности предсједника јер се Караџић под притиском међународне заједнице морао склонити... А онда се у њој нешто преломило.

Оптужила своје дојучерашње сараднике, Караџића, Крајишника и друге да су се све вријеме рата и послије рата бавили криминалом, и уз отворену помоћ међународног фактора кренула у обрачун с њима.

Упадало се у станице Полиције. Република Српска се нашла на ивици грађанског рат. Подршка предсједници, у садејеству са страним војним трупама, била је и јединица Специјалне полиције којом је командаовао Драган Лукач садашњи министар унутрашњих послова.

Када је на тај начин предсједница преузела пуну контролу над влашћу Републике Српске, за мандтара је именовала Милорада Додика, једног од два посланика Странке независних социјалдемократа.

Влада на челу с Додиком је изабрана 18. јануара 1998. године на сједници Народне скупштине у Бијељини. Глас који му је недостајао обезбијеђен је помоћу хеликоптера Сфора који је посланика Фрању Мајданџића вратио "с пола пута" како би гласао за Додика. Кажу да нервозни амерички дипломата који је присуствоао том засједању није скривао жаљење што нема право гласа у Скупштини Републике Српске, па да и он дигне руку за новог премијера.

Гдје је у свему томе Игор Радојичић?

Он је у то вријеме, као и данас био "млад и перспективан кадар". Тада у врху Социјалистичке партије Живка Радишића, која ће ступити у коалицију "Слога" заједно са Додиковим СНСД-ом и новоформираним Српским народним савезом Биљане Плавшић. Била је то она коалицијиа којој је Никола Шпирић, тада Шешељев радикал спјевао стих : "Алијина три љиљана, Живко, Додик и Биљана".

Када је пукла тиква између Додика и Живка, дио социјалиста на челу са Небојшом Радмановићем, а међу њима и "млади, перспективни" кадар Радојичић, су остали вјерни колиционом партнеру оснивајући нову партију која ће се послије стопири са Додиковим СНСД-ом.

Још од тада Игор Радојичић је у врху СНСД, као "млад и перспективан кадар" од којег се пуно очекује. Повратком СНСД-а на власт 2006. године, сјео је на чело Скупштине Републике Српске. Наступила је тада нова "националистичка" фаза СНСД-а.

Додик који је неколико година раније поручивао: "Коме се слави слава нека иде у СДС", постаје кум многих православних храмова и близак пријатељ владика и попова. Пробосански, проевропски, проамерички, Додик постаје, "просрбски", "антиевропски", "проруски"... "Битанге које се скривају по шумама", проглашава херојима, а он сам постаје "Чувар Српске" и велики пријатељ старих и нових битанги Крајишника, Вучуревића, Калинића...

А Игор? Он и даље остаје "млад и перспективан кадар".

Додик пјева под предизборним циркуским шатрама, поред њега плешу стриптизете, ждере се прасетина и кисео купус, лоче млако пиво, пљује, псује и вијеђа опозиција новинари, Европа и мрска Америка, а "млади и перспективни" Игор ћути. Ћутао је и када су из Републике Српске изношени милиони марака. Када грађевинска мафија отима сваки педаљ Бањалуке. Када се уништава парк у центру града. Да би ту Кумов кум, Миле Радишић саградио зграду.

Ћути када се на изградњи ауто-пута, зграде Владе или Клинчког центра оперу десетине или стотине милиона марака. Они су крали, а он је "само држао мердевине".

Ћутао је када је након што је проговорио о грађевинској мафији у Бањалуци убијен Милан Вукелић. Ћути и када осам година од тог злочина сви ћуте.

Ћутао је и док су пред његовим очима изгласаване стотине милиона марака ничим оправданих задужења и када су доносени многи штетни закони. Ћутао и гласао "за".

Када није реизабран за предсједника Скупштине и када је на то мјесто умјесто њега засјео Недјељко Чубриловић, он је наставио да ћути. То је наставио да ради и када, иако су то "многи очекивали", није постао премијер. Када је то опет постала Жељка Цвијановић, с којом наводно "није у добрим односима". Додуше, тада је већ пустио и браду.

Читајући из његове браде, стручњаци за ту област и "добро обавијештени извори", су одмах јавности саопштили: "млади и перспективни" Игор Радојичић, се супротставио Милораду Додику. Он је тада направио драматичан заокрет и посадио кромпир.

Међу првима. Сликао се на њиви и твитнуо фотографију. Онда су се огласили и стручњаци који знају читати из бразде, и рекли: "Готово је, Игор више неће ћутати!"

Он је, ипак, само обријао браду.

"Добро обавијештени извори", кажу да је сво ћутање била само финта договорена између Главног Баје и "младог и перспективног" Радојичића, која је овом другом помогла да подигне свој рејтинг код бирачке машинерије. Тачније, намијењена, за онај њен урбанији дио.

Додикова рурална, зборашка кампања не пролази у граду као што је Бањалука. А Радојичић намјерава да се кандидује за градоначелника Бањалуке. Наравно ако Додик тако одлучи, у супротном он ће наставити да ћути, а можда ће и дужу браду пустити.

До тада он ћути и док поред њега у врху градског одбора СНСД-а сједи његова десна рука Слободан Гаврановић. Најцрњи од свих гаврана који су икада били на челу Бањалуке тврде и власт и опозиција. Ту је у градском одбору и његова лијева рука Жељка Цвијановић, с којом он, "није у добрим односима", како су тврдили "њему блиски извори".

"Млади и перспективни" Радојичић, је урбана слика "бахатог и примитивног Додика". Зна то Бањалука, јер јој је доста петнаест година владавине СНСД-а, па био он проамерички или проруски урбани или сељачки.

Упознала је сва његова лица, која су јој уништила паркове, посјекла дрвореде, затворила фабрике, украла милионе и Бањалуку, изградњом свих тих стамбених једница, по рецепту грађевинске мафије, претворила у велику спаваоницу крај Лакташа, гдје су пресељаване фирма попут "Гласа" или "Мљекаре".

Зна и да њихов суграђанин с брадом или без браде нема разлога да било шта мијења, јер њему је итекако добро. Добра посланичка плата, супруга добро запослена у Министарству финансија, на чијем челу је Зоран Тегелтија, с који према "добро обавијештеним изворима" он такође није у добрим односима...

Добро кромпир родио на Крчмарицама, а ускоро ће и трешње избехарати па ће се нове фотографије твитати. Шта би то "млади и перспективни" човјек мијењао. А рејтинг, који је стекао када је ћутањем и брадом "пркосио" Додику ? Истопио се још прошлог љета. Управо зато је Игор са становишта опозиције најбољи кандидат за градоначелника Бањалуке. Могли би да га побиједе, а да готово ништа не раде.

А они нарочито воле да ништа не раде. Зна то и Додик. Зна да ће објлодањивањем његове кандидатуре, заувијек изгубити Бањалуку. Зна да је свакако изгубио и Бањалуку и све остало. Зна и да је дуго још до локалних избора и да су пред њим тешки дани, у којима нема ко други одиграти улогу Биљане Плавшић, или "прелазног рјешења" до Игор Радојичић. Њему припада та улога. Никако не некоме из опозиције.

Замислите ситуацију (мени је тешко замислити), да Додика ујутро ухапси СИПА. Нема тога у његовом окружењу ко би могао на мјесту "прелазног рјешања", боље ћутати од Радојичића. Ако Додика ујуто ухапсе, то значи да су Тегелтију ухапсили данас.

Жељка је ту да се обрати медијима и саопшти да предсједник није ухапшен него је "лишен слободе". Лукач ће чекати наређења, а наређења неће стизати. ДНС ће преговарати о колицији са Савезом за промјене, а Петар Ђокић ће већ бити на службеном путу у Киншаси.

Дакле, "младом и перспективном" Радојичићу неће бити конкуренције у улози Биљане Плавшић. До избора. Баш као и у случају Биљане Плавшић, која је након "пуча", владала још до првих предсједничких избора. Он је добар са странцима. Била је и она, али је отишла у прошлост. У затвор, па опет у прошлост. Игор је ту у бољој позицији. Он има ону њиву на Крчмарицама. Може је сликати до миле воље.

Аутор: Миљан Ковач

(Импулспортал)