Неталентовани музичари "сервирани" као узор

У години када се обиљежава 260 година од рођења једног од највећих свјетских композитора Волфганга Амадеуса Моцарта и када се стручна јавност, али и поштоваоци музике широм свијета са посебном емоцијом присјећају грандиозног дјела које је остало иза овог мага композиције, немогуће је не запитати се колико данас има аутентичности у музичком изразу младих композитора.

Република Српска 01.02.2016 | 09:25

О проблему у аутентичности у музици на који су утицали разни фактори савременог живљења и због чега је то Моцарт био посебан, разговарали смо са музичким педагогом из Бањалуке Арсеном Чаркићем.

"Неизбјежан је утицај модерних технологија које су нам омогућиле да у сваком тренутку завиримо у сваки крај планете, да не излазећи из сопственог дома дођемо до огромног броја информација, чујемо, видимо, прочитамо неизмјерну количину информација. Међутим, у каквом то времену живимо? У времену привида. Једно је могућност сазнања и спознања, а усвајање тих знања и спознаја нешто сасвим друго", каже Чаркић.

Према његовим ријечима, младост има способност да свијет око себе доживљава као чудо, "да сва чудеса овога свијета доживи са одушевљењем, радознало, без икаквог комплекса и предрасуде".

Међутим, истиче он, данашње друштво више није "глобални град", већ "глобално село", у оном малограђанском смислу.

"Медији нашу младост дословно трују гомилом потпуно небитних информација, личностима без икаквог талента, представљајући их као нешто битно и вриједно пажње. Улога хероја као узора још од времена антике, која је помагала да се личност формира на том суштинском принципу "недостижно којем сви тежимо", друштва у којем поента није имагинарни циљ, већ кретање навише, лично и опште узрастање у науци, моралу, умјетности, данас је постала слика у негативу", опомиње Чаркић.

Један од суштинских проблема је што су младим људима кроз поједине медије "сервирани" неписмени, неталентовани и необразовани, као узор.

"Једини идеал је лични материјални успјех, сујета и саможивост, док се истовремено било каква аутентичност омаловажава и игнорише", истиче Чаркић.

У вријеме када је рођен један од највећих композитора у историји Волфганг Амадеус Моцарт, већина музичких форми и хармонија класичне музике биле су већ успостављене.

"Па шта је то 'ново' донио млади Волфганг Амадеус? У смислу хармоније, музичких форми итд? Ништа спектакуларно. А зашто је онда толико слављен и подизан на пиједестал? Управо због своје личности, личног рукописа у већ познатим формама и у већ познатом хармонском језику - лакоће стварања, неоптерећености да буде на силу 'оригиналан', да на силу 'измишља' нове форме и музичке језике. Моцарт је Моцарт, једноставно речено - јер је био Моцарт - свој, неоптерећен, посебан, слободан од свега", наводи Чаркић.

И какву поруку то шаље младим музичарима данас, истиче Чаркић, који се жале "да је све речено", да све што напишу или створе "личи на нешто што већ постоји"?

"Управо ту да су и Шекспир и Гете и Достојевски и многи други за њима користили већ познат језик, ријечи и фразе које смо до тада већ чули много пута, а опет нас до темеља протресали својим дјелима", каже Чаркић.

Према његовим ријечима, улога умјетника није искључиво да буде забављач доконих маса, да се додворава, да прави компромисе, напротив.

"Оно што умјетник чини, и због чега је човјечанство захвално овим великанима, јесте бескрајни бездан тајне људске личности у који су завирили и Бах и Гете, и Достојевски и Бетовен", рекао је Чаркић.

Моцарт, истиче овај умјетник, није Моцарт "зато што се некаква божанска сила дотакла рамена на рођењу".

- Он је геније зато што је у своме животу препуном трагедија, искушења, трачева, малограђанштине - остао Моцарт, остао Кандид, чист и свој, а та небеска особина се преточила у његову музику - бестјелесну и небеску - закључује Арсен Чаркић.

Са Чаркићем се у већини тврдњи слажу и млади музичари који покушавају да буду јединствени стварајући сопствене композиције. Истичу да је један од проблема излазак из комфорне зоне "провјерено добрих музичара" које, наравно, опет намећу медији.

"Већина младих људи која покушава да се бави компоновањем музике има управо тај проблем изласка из оквира "провјереног", односно истраживања нових музичких израза и композитора, што у крајњем случају ограничава њихову креативност и на крају аутентичност", истакао је један музичар из Бањалуке који није желио да му објавимо име.

Он наглашава да је потребно проширити музичке видике, искористити те нове модерне технологије за истраживање квалитетних музичара без страха и предрасуда, те стварати сопствене квалитетне узоре, а не оне које вам намећу медији.

Концерт у част Моцарта

На великој сцени Коларчеве задужбине протеклог викенда одржан је концерт поводом 260 година од рођења Волфганга Амадеуса Моцарта. Годишњица тог великог композитора је догађај чије обиљежавање сваке године заузима посебно мјесто у цијелом свијету. Публици се представила призната пијанисткиња Наташа Вељковић, која живи и ради у Бечу као професор и соло умјетник.

У другом дијелу концерта изведен је ораторијум "Месија" Георга Фридриха Хендла, који је у Београду изведен након дуго времена. Уз Нови симфонијски оркестар "Макрис" наступили су солисти Нове београдске опере - сопран Радослава Воргић (Њемачка), тенор Роберто Јакини Вирдили (Италија), бас-баритон Сретен Манојловић (Аустрија).

(Глас Српске)