Гојко има 50 медаља и три часна крста

Породица Гојка Басурића (21) и цео Србац имају безброј разлога да се поноси њиме. Овај млади студент математике до сада је освојио више од 50 медаља у каратеу и три богојављенска крста. А успехе наставља да ниже. Управо због тога је у овом крају два пута биран за спортисту године, а за проношење имена Српца додељено му је и признање за Дан општине.

Република Српска 29.01.2016 | 22:51

Иначе, Карате клуб Борац, под руководством познатог тренера Љубомира Тадића који је као носилац црног појаса 9. дан уписан у књигу славних светских каратиста у Лисабону, за 20 година рада изнедрио је неколико сјајних каратиста међу којима је и Гојко, носилац црног појаса 2. дан.

У свом породичном дому чува више од 50 медаља, од којих је 20 златних, а ту су и многобројне дипломе и пехари и друга признања која је освајао на домаћим и међународним такмичењима.

"Карате сам тренирао од шесте до 18. године, а сада нешто ређе, јер имам много обавеза као студент математике у Бањалуци. Међу највећа признања убрајам прво и треће место на Светском карате првенству 2012. године у белгијском граду Антверпену и бронзану медаљу на Европском првенству 2013. године у Будимпешти, коју сматрам вреднијом од оне из Белгије, јер је конкуренција била изузетно јака. Оба пута сам наступао као члан карате репрезентације БиХ са тренером Тадићем и једини сам каратиста из БиХ који се са Европског првенства у Мађарској вратио са медаљом", каже Басурић.

Друга област по којој је Гојко препознатљив у Српцу јесте пливање које је, каже, сам научио, у оближњем градском базену "Посејдон".

"Немам времена за учешће на класичним пливачким такмичењима, али сам се зато претпрошле, прошле и ове године витешки такмичио за часни богојављенски крст на реци Сави, и сва три пута освојио прво место, тако да сада у кући чувам три освештана крста као трајну успомену."

Гојко додаје да је обећао својој мајци да ће се идуће године пријавити за пливање за богојављенски крст у једној од општина са романијског платоа, одакле је она родом.

Овај скромни момак је, иначе, на првој години студија математике на бањалучком ПМФ, што је, како каже, испало сасвим непланирано.

"Након што сам Машинску техничку школу у Српцу завршио са одличним успехом, а код професора Здравка Ђукића и Љиље Лукић увек сам имао петицу из математике, најпре сам покушао да упишем Војну акдемију у Београду, али нисам имао држављанство Србије. Потом нисам успео да упишем ни Полицијску академију у Бањалуци јер сам закаснио, па ми је тек трећа жеља успела - да упишем математику, која је и даље дефицитарно занимање, па ће ми можда добро доћи да брзо нађем посао професора", каже Гојко.

ДУКАТ ЗА ПОКЛОНЕ ДЕЦИ
Сва три пута када је пливао на Богојављење награђен је и златним дукатом.

"Ове године сам га поклонио пријатељу Марку Богосавцу, једном од главних иницијатора и организатора богојављенског пливања на Сави, уз услов да се за његову противвредност купе поклон пакетићи и да их заједно поделе сиромашној деци поводом Савињдана" каже Гојко.

ПОДРШКА

Гојко каже да никада неће заборавити материјалну и моралну подршку оца Богољуба, мајке Миленке Микице и сестре Дајане, као и једног броја Српчана као што су Горан Кљајчин, Радослав Бајић, Дуле Топић и други који су му помогли у плаћању скупих трошкова учешћа на светским и европским такмичењима.

Извор: Вечерње новости