Преживио Јасеновац, па створио империју којој се дивио Запад

Носио је логорашки број, гледао смрти у очи, а онда из пепела подигао глобалног технолошког монструма који је мјерио приходе у милијардама. Ово је филмска прича о Емерику Блуму – човјеку који је доказао да Балкан може да влада свјетским тржиштем.

- Замислите холивудски сценарио: бриљантни инжењер бјежи из најозлоглашенијег логора смрти на Балкану тако што препливава ледене, поплављене канале, а само деценију касније сједи у луксузним канцеларијама у Њујорку и Паризу, док свјетски моћници чекају на његов потпис.

​Звучи као фикција? Није. То је стварни живот Емерика Блума, оснивача и идејног творца Енергоинвеста, чије име и данас изазива страхопоштовање међу економским стручњацима широм планете.

​Игра на оштрици жилета: Како је струка побиједила џелате

​Прича почиње у предратном Прагу, гдје је овај сарајевски Јевреј стекао диплому инжењера. Када је букнуо Други свјетски рат, његова љевичарска увјерења и поријекло осудили су га на Јасеновац.

​Тамо, на танкој граници између живота и масовне гробнице, Блума је спасило сопствено знање. Постављен је да одржава логорску електричну централу. Умјесто да клоне духом, Блум користи приступ инфраструктури да 1944. године организује филмско бјекство. Докопао се слободе, партизана и историје која је тек чекала да буде написана.

​Од сарајевског блата до милијарди долара

​Када је рат завршен, умјесто лагодног живота и дипломатске фотеље у Лондону која му је била на столу, Блум бира тежи пут: повратак у разрушено Сарајево. Године 1951. преузима мали пројектни биро са шачицом инжењера.

​Његова визија шокирала је тадашње партијске апаратчике: „Нећемо свијету продавати наше сировине и дрво. Продаваћемо им нашу памет.“

​Тако је рођен Енергоинвест. Под Блумовим вођством, ова фирма постаје држава у држави и глобални феномен:

​Стипендије као оружје: 

Блум није чекао да му држава створи стручњаке. Компанија је стипендирала преко 100.000 студената. Ако си био паметан, Енергоинвест ти је плаћао школовање, а ти си му враћао иновацијама.

​Хладни рат на кољенима: 

Док су политичари ратовали ријечима, Блумови инжењери су градили далеководе, хидроелектране и трафостанице од пустиња Либије до азијских џунгли. Подједнако успешно је потписивао уговоре и у Вашингтону и у Москви.

Врхунски менаџмент у социјализму:

Увео је западне стандарде пословања, строгу меритократију и институте за нуклеарну технику у систем радничког самоуправљања.​„Он је оличење социјалистичке пословности и први истински бизнисмен с ове стране Гвоздене завјесе“, писао је фасцинирани британски Финанциал Тимес.

Лекција коју смо заборавили

На свом технолошком и пословном врхунцу, Енергоинвест је запошљавао близу 42.000 људи и остваривао годишњи извоз од преко милијарду долара. Блум је био визионар који је доказао да се на овим просторима не морају склапати туђи производи, већ да ми можемо диктирати темпо свјетским играчима.

​Пред крај живота, као градоначелник, поставио је темеље за легендарне Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године.

Данас, у ери брзог и лаког профита, биографија Емерика Блума стоји као монументални подсјетник: највећи капитал једне земље нису ни нафта, ни руде, већ непоколебљива визија и уложени труд у људско знање.

(БН)