Хоће ли Руси вратити Србима светињу?

Већ смо навикли да се највеће драгоцености Срба чувају у иностранству. Тако се и данас у Русији, тачније у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу љубоморно чува једна српска драгоценост - чувена 166. страница Мирослављевог јеванђеља.

Србија 27.01.2016 | 08:49

Председник Србије Томислав Николић планира да, током своје посете Русији и састанка са председником Русије Владимиром Путином, тражи да се у Србију врати чувена 166. страница Мирослављевог јеванђеља. Реч је о најстаријем и највреднијем сачуваним ћириличним рукописом, а којег је украо Архимандрит Кијевски Порфирије Успенски и однео га у Русију!

Већ смо навикли да се највеће драгоцености Срба чувају у иностранству и да као што је то био случај с печатом кнеза Стојимира (доказ српске државности из 9 века) Србија купи на пијаци. Тако се и данас у Русији, тачније у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу љубоморно чува једна српска драгоценост – 166. страница Миросављевог јеванђеља исписана на ћирилици. Овај документ тамо је заведен као “Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83″, у збирци Порфирија Успенског.

Најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис Мирослављево јеванђеље, написан између 1180. и 1187. године у цркви Светог Петра и Павла код Бијелог Поља, вековима је био на мети како освајача који су харали Балканом, тако и домаћих углавном идеолошки супротстављених страна.

На 166. листу налазе се чтениа – читања за 7. односно 20. јануар – празник Сабора светог Јована Крститеља . Украшена су иницијалом са ликом Вавилонске блуднице – метафором за жену цара Ирода Иродијаду, по чијем је наговору Салома тражила од Ирода главу светог Јована.

Како Телеграф.рс сазнаје да је његова цена ни мање, ни више до 3.500 евра, као и да се годишње обично ручно произведе десетак факсимила. Највернија копија чува се у манастирима Рача, Хиландар, Острог, у цркви Светог Саве у Лондону и Српској цркви у Сан Франциску, а своје примерке набавиле су и бројне светске националне и универзитетске библиотеке – између осталог и Конгресна библиотека, Гетеов институт у Минхену, библиотеке универзитета Харвард, Принстон, Јејл, Оксфорд…

Према речима историчара уметности Николе Кусовца, Мирослављево јеванђеље би уз малу мозаичку икону “Богородице” из 11. века која је, према легенди, стајала на грудима Светог Симеона у тренутку кад је испустио душу, свакако могло да се сврста међу такозване непроцењиве српске црквене реликвије.

Реликвије попут Мирослављевог јеванђеља не можемо поредити с египатским папирусом или артефактима из 1. века нове ере… Кад говоримо о нашим црквеним реликвијама, онда је опште позната ствар да датуми порекла досежу до средњег века, не раније, те им је у том смислу и цена ограничена. Ипак, како наш портал сазнаје сам значај овог папира превазилази локалну културу што сведочи уписивање Мирослављевог јеванђеља у УНЕСЦО-ву Листу светске културне баштине.

Мирослављево јеванђеље се нашло у регистру “Сећање света 2005. године”. Упис у ову листу потврда је његовог изузетног значаја и вредности, али и обавеза његовог очувања за добробит човечансва.

Крајем 12. века, по заповести кнеза Мирослава рођеног брата Стефана Немање који је владао Захумљем до 1190. (када је ову област на управу добио принц Растко након замонашења Свети Сава) Мирослављево јеванђеље на старословенском исписао је и илуминирао писар дијак Григорије са неколико својих помоћника.

Иако нема поузданих података о томе, верује се да је кнез Мирослав наручио израду јеванђеља не би ли са себе “спрао љагу” коју је на њега бацио најстарији син Стефана Немање Вукан оптужујући га да је као супруг сестре босанског бана Кулина и сам био – богумил.

Како би доказао да је православац, Мирослав је дао да се изради јеванђеље на танком белом пергаменту, писано ћирилицом у два ступца на 362 стране и украшено са 296 иницијала и минијатура.

Све до средине XИX века, јеванђеље се налазило у Хиландару, а оно што се са њим потом догодило није баш најјасније.

Наиме, 1845. године манастир Хиландар посетили су руски духовници на челу са архимандритом Кијевским, Порфиријем Успенским. Фасциниран изгледом реликвије Порфирије је исекао 166. лист са чтенијима за празник Светог Јована (украшеним јединим нагим женским ликом у књизи – вавилонском блудницом Иродијадом) и однео га са собом.

Никада није утврђено да ли је Порфирије ишчупао тај лист или је добио дозволу да га исече.

Извор: Телеграф.рс