Зашто нерадници добро пролазе на послу?

На крају радног дана, ви сте као и обично "погинули" од посла, а ваш колега је, по обичају, "изгинуо" од нерада. Такав је однос снага од почетка, без изузетка. И док ви и други савјесни радници бјесните у себи, питате се зашто шефови и директори толеришу свакодневно љенчарење, за плату која је можда и већа од ваше.

Свијет 25.01.2016 | 16:20

Сваки новчић сте зарадили тешком муком, радећи посао који други не одраде, нарушили здравље, искривили леђа, постали хронично бијесни и нервозни.

А колега нерадник, као и сваки дан, је вријеме утрошио пијуцкајући кафу, читајући новине, играјући игрице, забављајући се на друштвеним мрежама. Током радног времена стигао је и да поприча са неколико колега и колегиница, уз кафицу наравно, да телефонира пријатељима, кумовима, фамилији, оде у шопинг и на законом обавезну паузу, да предахне од тог силног рада...

Логично питање је - ко је од вас паметнији? Колеге нерадници, јер се не троше у послу или ви, јер савјесно радите и надате се да ће поштен рад бити награђен?

Нерадници су присутни у сваком колективу, а чињеница је и да одлично опстају у свим временима и режимима. Често имају бољу репутацију од савјесних радника, популарнији су у окружењу јер су увијек опуштени и весели, имају времена да проћаскају са свима, а у разговорима обавезно спомену да много раде. И ако некад помислите да ће такви добити оно што заслужују, брзо схватите да ће шефови прије вама уручити отказ, јер су они "пустили коријење".

Психолог Весна Петровић каже да је то наша свакодневица.

"Када подвучемо црту, видимо да љењивци у сваком систему скидају кајмак, док марљиви страдају од гомиле плаћених нерадника, који су обично заштићени су као бијели медведи или зато што им такви заузимају радно мјесто", каже саговорница "Живота плус".

"Увијек постоји шачица оних који изгарају и ти обично први награбусе, ни криви ни дужни. Када се дијеле откази, нерадници су спокојни, док радници који живот посвећују фирми стрепе за радно мјесто. И често га изгубе, то је апсурд", каже Петровићева.

Из тог угла, рад, квалитет и ефикасност су ресурси на којима други профитирају. Они су и штит за оне који прстом не мрдају. Шефови то праштају, жмире на чињеницу да нимало не доприносе колективном успјеху, праве се да не примјећују да су опет закаснили на посао и да током радног времена практично ништа нису урадили.

И ако су нешто урадили, то обично није добро, па им надређени ништа и не траже да не буде више штете од користи.

Често су нерадници "заштићени" због њежног здравља, породичних проблема, лошег материјалног стања због којег морају да раде два посла, па на радном мјесту нису довољно посвећени.

"Саосјећање би требало да постоји, али лоше је када се злоупотребљава. Помажући колеги у невољи, то се често ради "преко леђа" вриједних радника, који можда исто тако имају проблеме, а о томе не причају или им то не ремети рад. Навикли су да ћуте и раде, док други користе сваку ситницу да оправдају изостанке, нерад и отаљавање посла", каже психолог Весна Петровић.

Понекад се шефови не баве појединцима, занима их само финални производ, па мало ко зна да је за успјех заслужан дио радника, а остали су практично вишак.

Љењивци су, баш их брига, сачували здравље и енергију. Савршено им одговара ситуација у којој их надређени не ангажује много или уопште, свјестан да не раде добро. Нека их сматрају забушантима, довољно им је то што добију плату као да су се трудили и радили.

"А, тамо неке 'будале' ће да раде умјесто њих. То је поражавајућа порука која се шаље. Испада да је боље бити лијен, неспособан и неодговоран, што на дуге стазе није добро ни за једно друштво и државу. Сигурно је да због тога сви много испаштамо. Вријеме је да се таква слика промијени, да се рад призна и поштује, а нерад осуди", опомиње саговорница.

Извор: Прес РС