БиХ има најгору климу за пословање у Европи

БиХ има најгору пословну климу од свих земаља југоисточне Европе, друга је најгора земља по висини корупције, а инвеститори морају плаћати мито понекад чак и за основне услуге попут добијања електричне енергије.

Босна и Херцеговина 22.01.2016 | 08:00

Ово је у ауторском тексту написао Сајмон Дејвис, виши званичник Свјетске банке, у анализи о пословној атмосфери у БиХ. Он истиче да је један од десет инвеститора пријавио да је морао плаћати мито у 2011. години, када је рађено опширно истраживање.

Ипак, како истиче, продуктивност бх. радника је изненађујуће добра и износи отприлике као у Румунији, односно 1.100 евра додане вриједности продуктивности по раднику.

Ипак, то није велика утјеха с обзиром на то да та цифра у просјеку ЕУ, како истиче, износи више од 5.000 евра по раднику.

"Међутим, иако су радници у БиХ прилично продуктивни, трошкови запослења су високи. Плате, порези и социјална давања прогутају чак двије трећине свега што радник произведе. У реду је да радници кући однесу плодове свог рада, али таква политика има посљедице по инвестиције", истиче он.

Саша Аћић из Удружења послодаваца Републике Српске истиче да чак и наведени ниво продуктивности треба узети са резервом.

"Дејвис је процјену вршио на основу званичних статистичких података који не уважавају значајну присутност непријављеног рада, односно рада на црно. И по параметру продуктивности БиХ се налази на зачељу Европе", каже Аћић.

Дејвис даље каже да је додатни проблем чињеница да инвеститору остаје премало новца за реинвестирање, улагање у нову производну линију или креирање нових радних мјеста.

"А инвеститори морају да се суоче са бројним другим трошковима попут плаћања 'испод стола' за добијање чак и најобичнијих услуга попут струје", истиче он.

Аћић додаје да значајно и дугорочно присуство корупције узрокује неповјерење грађана и пословне заједнице у институције, поготово у пореске и контролне органе.

"То дугорочно доводи у питање функционисање цјелокупног система из аспекта прикупљања средстава и задовољења социјалних и свих других права", рекао је он.

Дејвис у својој анализи још истиче да ако инвеститор уопште успије да упркос свим препрекама оствари какав-такав профит, платиће низак порез од десет одсто. Али, како наводи, проблем је што је ризик превелик и што тек мали број предузећа може очекивати да дође у фазу да се може похвалити зарадом.

Чак и у САД, једној од најпријатељскијих земаља за инвестиције, пола новооснованих предузећа пропадне у року од пет година, упозорава Дејвис. А и само започињање бизниса у БиХ, како истиче, изузетно је тешко. Од 189 земаља, на 171. смо мјесту по компликованости добијања грађевинских дозвола, а на 119. мјесту по тежини добијања електричне енергије. Бизнис бисте лакше започели у чак 174 земље него у БиХ.

"И уз све то потребно вам је чак 420 сати годишње за администрирање плаћања пореза и других обавеза, што је далеко више него у осталим земљама ЈИ Европе, што је велики терет за мала и средња предузећа", наводи Дејвис.

Он додаје да ствари не би морале бити тако лоше јер постоји велики потенцијал у туризму, винарству, лакој прерађивачкој индустрији, информатичком сектору или пољопривреди. Ипак, како истиче, нужно је смањити трошкове рада и креирати позитивније окружење за домаће и стране инвеститоре.

"Има предузећа која раде добро. Можда сте на неком стадиону сједили на столици произведеној у БиХ, или сте јели неке од њених изврсних млијечних производа. Можда су неку од ваших омиљених апликација на ајфону или андроид телефону написали талентовани младићи и дјевојке из БиХ. Али ове успјешне приче морају да постану правило, а не да буду изузетак", закључује он.

Извор: НН