Деда Живорад: Тужна и несрећна старост

Осамдесетогодишњи Живорад Дугоњић из Амајлија код Бијељине сам је на свијету. Живи у викенд насељу без докумената, струје, воде, па често и хране. Помогну му они који су за њега чули, а мало их је.

Република Српска 21.01.2016 | 10:00

Често смо свједоци ситуација у којима стари људи пате и то не зато што су заслужили. Сплет околности, невоља за невољом. Човјек се преда. Да је млађи, можда би се и борио. Овако, каже, не зна да ли ће да доживи следећи дан. Можда прижељкује.

Имао је сестру која одавно није међу живима. Након њене смрти, на немоћна старачка плећа, обурушила се сва тежина најгорег осјећања – самоће. Каже, најтеже му пада управо то што по читав дан нема с ким да прозбори.

Тешко прича, слабо чује и вид га помало издаје. Донесу му помало хране, дрва, цигарете, свијећу да унесе трачак свјетлости у трошну кућу, у тмуран живот.

Деда Живорад, поздравља, каже нам на одласку да је дан дуг, али да ће проћи. Сваки дан без друга му је такав.

Дуго је још стајао наслоњен на врата и гледао док одмичемо. Ко зна кад ће следећи пут да угледа људско лице и прозбори – с тешком муком, али од срца?

Ако вас пут нанесе кроз камп насеље у Амалијама, посјетите дједа Живорада. Не морате ништа да му поклоните. Довољан је поклон људска, топла ријеч. Да ублажи самоћу што боли више од тешке повреде ноге, од глади, од старости – која боли више од живота.

У случају да желите да контактирате младића који је "пронашао" деда Живорада, да бисте добили информације о томе гдје живи или да бисте помогли на неки начин, позовите на број телефона: +38765/991-729. Контакт особа: Дарио Вујиновић.

(БН ТВ)