Србац: Анголка очарала мјештане

У Србац стигла прва тамнопута снаха, Патриција Таварес да Силва, родом из Анголе. Љубав са Петром Микићем букнула у једној берлинској кухињи.

Република Српска 17.01.2016 | 17:59

Последњих петнаестак дана Српчане је мучила знатижеља, непрестано су се питали ко је тамнопута лепа девојка која шета градом, обилази маркете и посећује кафиће. Убрзо се сазнало да је то 33-годишња србачка снаха Патриција Таварес да Силва, која је из далеке Луанде, главног града Анголе, дошла у село Мали Разбој да са мужем, 35-годишњим Петром Микићем прослави новогодишње и божићне празнике.

Петар је завршио Угоститељску школу у Бањалуци и кад је напунио 18 година, заједно са братом близанцем Рајком и сестром Маријом обрео се у Берлину код мајке Зорке, која им је нашла посао.

"Радио сам као конобар у једном ресторану и једног летњег дана пре пет година позвао ме је шеф и рекао да једну девојку уведем у посао у кухињи. Предамном се појавила црнопута лепотица са блиставим осмехом, која ме је одмах очарала. Рекао сам себи да она мора бити моја, али није ишло баш тако лако. Тек након пола године задобио сам њено поверење и данас сам срећан човек", прича Петар кога смо затекли у посети код кума Горана Вукотића.

"Освојио ме је својом добротом, пажњом и финим манирима, посебно осећајима за толеранцију. То је човек који воли све људе и коме не смета боја коже, или то што сам католикиња. Волимо се, сложно радимо и за кратко време отворили смо мањи сопствени ресторан "Мистер Ланг" у Берлину, где је Петар менаџер, а ја спремам специјалитете из свих европских кухиња", каже Патриција, која говори енглески, немачки, шпански и португалски, а зна и понеку реч на српском.

Љупка Анголка у Берлин је стигла са својом тетком кад је имала 11 година и први шок доживела је кад је уживо видела снег и осетила берлинску зиму. Први пут је Петра одвела својима ненајављено, пре две године.

"Било је то за њену родбину огромно изненађење, али су ме убрзо прихватили као најрођенијег: Као добар фудбалер играо сам за екипу у којој сам био једини белац. Сви су ме заволели, тако да смо у Луанди остали четири месеца", прича Петар, који је такође полиглота и течно говори немачки, енглески и руски.

БАЊАЛУКА НАЈЛЕПША

Патрицију, која је први пут посетила мужевљев завичај, одушевила је срдачност и гостопримство људи, а поред Српца много лепих утисака носи из Бањалуке, за коју каже да је један од најлепших градова.

"Ми смо нашу куму Патрицију толико заволели да ће бити пуно суза на растанку. Радује нас што је обећала да ће са Петром долазити код нас бар једном годишње", кажу кумови Горан и Душица, као и њихов шестогодишњи син Немања, који показује поклоне које је добио.

(Вечерње новости)