Њемачки дивови прокоцкали историју

Два немачка концерна дуго ће памтити ову годину – произвођач аутомобила Фолксваген и финансијски концерн Дојче банк.

Свијет 26.12.2015 | 12:20

Ни један ни други глобални играч неће остати исти јер су прокоцкали поверење јавности и акционара.

"Марка Фолксваген ће ове године у Сједињеним Државама играти офанзивно“, рекао је Мартин Винтеркорн на салону аутомобила у Детроиту јануара 2015. Није могао ни да наслути да ће девет месеци касније управо једна вест из САД разорити његову каријеру шефа концерна и уништити углед највећег немачког произвођача аутомобила.

Иако продаја аутомобила у САД ни пре није ишла сјајно, за овог менаџера размаженог успесима свет је био поприлично ружичаст. Винтеркорн је чак у априлу победио интерног конкурента, шефа надзорног одбора концерна Фердинанда Пијеха који му је исказао неповерење, али је потом морао дати оставку.

Винтеркорн је дакле био неприкосновени шеф 600.000 радника, а и првак међу немачким менаџерима када је у питању лична зарада – његов годишњи доходак износио је 15 милиона евра. Имао је глобалне циљеве. Желео је већ 2018. да буде први међу великим светским концернима по броју продатих аутомобила.

Већ средином 2015. Фолксваген је остварио етапни циљ, претекавши највећег конкурента, јапанску Тојоту, по броју продатих аутомобила. На Међународном салону аутомобила у Франкфурту Винтеркорн је с поносом изјавио: "Наше марке не продају само аутомобиле и технику. Оне отеловљавају држање, осећање живота и истинске, трајне вредности.“

Винтеркорн је тада већ знао да ће за четири дана америчка државна институција задужена за заштиту околине и еколошке стандарде објавити неугодни налаз према којем је Фолксваген уз помоћ илегалних метода манипулисао вредности емисије угљен-диоксида на својим дизел-моторима.

Емисија штетних издувних гасова је била много већа него што је дозвољено, што је у супротности са америчком законском регулативом. Прети је казна која би се мерила милијардама долара.

Потом је драстично пала вредност Фолквагенових акција. На почетку је било речи о томе да је манипулативни софтвер који лажно приказује емисију штетних гасова уграђен у 500.000 аутомобила у Сједињеним Америчким Државама, а онда се испоставило да је реч о 11 милиона аутомобила широм света!

То је очигледно погодило Винтеркорна. Некадашњи моћник је скрушено молио да опросте њему и његовој фирми: "Милиони људи су широм света веровали Фолксвагену, његовим аутомобилима и технологији. Бескрајно жалим што смо изневерили њихово поверење. Извињавам се званично нашим муштеријама, државним институцијама и јавности за наше погрешне поступке.“

Но, било је касно. Два дана након ове изјаве, 23. септембра, Винтеркорн је морао да поднесе оставку. Председник надзорног одбора Бертолд Хубер је инсистирао на томе да "господин Винтеркорн није имао сазнања о манипулацији приказивања количине издувних гасова“. Шеф концерна постао је Матијас Милер, дотадашњи први човек Поршеа, фирме која се налази у склопу Фолксвагеновог концерна. Он је обећао бескомпромисно рашчишћавање афере. Ипак, на нека питања још увек нема одговора. Ко је одговоран за манипулацију, ко је знао за њу и од када? Каква је радна култура концерна у којој наводно шеф не зна да неко фризира милионе аутомобила?

Осим тога, истина се преспоро разазнаје. Наводно су прво били погођени само аутомобили са дизел-моторима, а сада је реч о манипулацији извршеној и на бензинским моторима. Нису били погођени само аутомобили марке Фолксваген већ И И остали производи концерна – Ауди, Сеат, Шкода и Порше. У многим земљама су покренути истражни поступци. Купци подносе тужбе суду, милиони аутомобила морају бити повучени на прераду.

Настала је штета која се мери милијардама евра, али још већи губици су немерљиви – ради се о оштећеном имиџу. Концерн који је говорио о трајним вредностима одједном је постао преварантска организација којој је профит изнад закона. На првој конференцији за медије после избијања скандала, 10. децембра 2015. у Волфсбургу, обећано је да ће се све преиспитатииИ да неће бити табуа, али и да се неће дозволити да скандал паралише концерн. Криза је протумачена као катализатор промена у Фолксвагену.

И Дојче банк познаје овакве проблеме са имиџом. Већ три године највећа немачка банка покушава да спроведе „промену културе пословања“ и да се одвоји од краткорочних ризичних послова који су целу браншу довели на руб пропасти.

Шефови банке су замолили за стрпљење јер није могуће променити се преко ноћи, обећавајући да ће пословање банке убудуће почивати на дугорочном и одрживом стварању вредности.

Али и ове године се банка борила са аветима прошлости. У априлу је платила казну од две и по милијарде долара због манипулације каматне стопе у САД. Један од двојице шефова Јирген Фичен је у истом месецу пред судом у Минхену морао да одговара на оптужбе за лажно сведочење у другом процесу. На оптуженичкој клупи су се нашла и два бивша шефа банке као и висококотирани менаџери.

Сви запослени у Дојче банк оспоравају своју кривицу. Међутим, снимци са суђења су отров за ионако нарушени имиџ. Против банке се широм света воде хиљаде судских поступака, а казне које је платила од 2012. износе 12 милијарди евра.

Руководство банке покушава да поврати изгубљени терен увођењем „Стратегије 2020“. Инвестиционо банкарство се редукује, Поштанска банка је на продају, трговина сировинама и тзв. банковним дериватима ће бити укинута.

Међутим, скупштина акционара у мају се претворила у дебакл. Власници акција нису прихватили извештај управног одбора банке. Оба шефа су дала оставку.

Нови шеф банке је Британац Џон Крајан. Изгледа да он нема склоност ка животу на високој нози, јер је критиковао превисока примања банкара. Критички се осврнуо и на претходнике, рекавши да претходних деценија није недостајало стратегија и циљева али није било доследне реализације. То се пре свега односи на Јозефа Акермана који је у периоду од 1996. до 2012. Био на челу банке, желећи да од ње направи светску финансијску империју.

Крајану је остало велико спремање. У трећем кварталу је банка у губитку од преко 6 милијарди евра. Дивиденда ће у наредне две године потпуно изостати, што се није догодило још од педесетих година прошлог века.

Број запослених ће се широм света смањити за четвртину. Банка се све више повлачи са тржишта у свету, усредсређујући се на Европу, где је, према новом шефу Крајану, извор њене снаге. „Наши циљеви можда изгледају мање спектакуларно него у прошлости, али зато желимо да остваримо одржив профит“, каже нови шеф. Остаје да се види да ли ће он то моћи и да спроведе у дело.

У сваком случају и Фолксваген и Дојче банка су 2015. морали да увиде до које мере је важно поверење сарадника, муштерија и акционара.Нови шеф банке је Британац Џон Крајан.

Изгледа да он нема склоност ка животу на високој нози, јер је критиковао превисока примања банкара. Критички се осврнуо и на претходнике, рекавши да претходних деценија није недостајало стратегија и циљева али није било доследне реализације. То се пре свега односи на Јозефа Акермана који је у периоду од 1996. до 2012. Био на челу банке, желећи да од ње направи светску финансијску империју.

Крајану је остало велико спремање. У трећем кварталу је банка у губитку од преко 6 милијарди евра. Дивиденда ће у наредне две године потпуно изостати, што се није догодило још од педесетих година прошлог века.

 

Број запослених ће се широм света смањити за четвртину. Банка се све више повлачи са тржишта у свету, усредсређујући се на Европу, где је, према новом шефу Крајану, извор њене снаге. „Наши циљеви можда изгледају мање спектакуларно него у прошлости, али зато желимо да остваримо одржив профит“, каже нови шеф. Остаје да се види да ли ће он то моћи и да спроведе у дело.

У сваком случају и Фолксваген и Дојче банка су 2015. морали да увиде до које мере је важно поверење сарадника, муштерија и акционара.

Извор: Б92