Београд: Улице које "гутају" све редом

Чак пет поплава у свега четири дана на најпрометнијим саобраћајницама у граду избацило је на површину питање због чега толико често пуцају водоводне цеви широм престонице.

Србија 19.12.2015 | 18:40

У ЈКП „Водовод и канализација“ истичу да су ови проблеми уобичајени за зиму, али стручњаци тврде да време не може бити изговор. Прави поплавни талас запљуснуо је улице престонице пошто је најпре у понедељак увече у Коларчевој улици пукла водоводна цев, да би се већ сутрадан десио сличан проблем, и то у свеже реконструисаном делу Улице војводе Степе.

Ако та два инцидента нису довела до већих саобраћајних застоја, пуцање цеви у Карађорђевој улици у среду и прекјуче на Булевару краља Александра и Заплањској у потпуности су зауставили трамваје, односно аутобусе.

Чињеницу да се кварови на водоводној мрежи догађају свакодневно, надлежни не схватају драматично.

"У протеклих неколико дана, евидентирани број кварова није већи од просечног броја кварова за ово доба године. Систем водоснабдевања у граду је потпуно стабилан, а дефекти на водоводној мрежи су уобичајена ствар", каже Владимир Шобот, портпарол „Водовода“.

Стручњаци, нажалост, сматрају да ће се невоље понављати све док се не приступи системском решавању.

"Готово све цеви у граду су дотрајале и мењају се само кад је реконструкција. У Немачкој и Америци животни век зграде је 50 година, а ми још имамо предратне цеви. Имамо и азбестне цеви које се одавно у свету не користе јер су отровне. Не постоји начин да се овакви проблеми предупреде јер не могу да се открију ситни кварови. Рецимо, када вода почне да цури код спојева, то нико од надлежних не може да види, а све време земља се на том месту спира, ствара се велика шупљина и долази до осипања тла, да би се у једном тренутку под тежином саобраћаја створила огромна рупа у асфалту, где су чак и возила пропадала", наглашава проф. др Драгослав Шумарац, председник скупштине Инжењерске коморе Србије.

Због тога би, каже он, град требало да се окрене изградњи водоводне мреже у „типске галерије“.

"Оне под земљом имају отвор да радници могу једноставно да приђу канализационој мрежи на дну земље или водоводним цевима изнад земље и уз помоћ видео-надзора лако откривају и отклањају квар", истиче Шумарац.

Грађевински инжењер Раде Милутиновић каже да су цеви прављене од различитих материјала, али да имају и слабе тачке - рачве, спојеве, кривине...

"Такође, у цевоводима се јављају и хидраулички удари који настају када у делићу секунде притисак страховито скочи. Тада се систем распада на тим најслабијим местима", објашњава Милутиновић.

Он додаје да хладноћа не смета цевима.

"Цевоводи се постављају на дубини која је испод 80 центиметара, а ту је температура земље константна, негде око 14 степени", каже Милутиновић.

Извор: Блиц