Анализа: Шумадинац, ''војниче'', због овога мораш да одеш!

Селектор истакао да Олимпијске игре у Рију нису биле примарни циљ, а пре само неколико месеци је причао другачије.

Остали спортови 17.12.2015 | 23:30

Саша Бошковић, још увек актуелни селектор женске рукометне репрезентације Србије, после дебакла на Светском првенству у Данској, обратио се јавности писмом.

Као морални чин после два катастрофална резултата на највећим такмичењима, очекивала се оставка. Али, уместо да се захвали на указаном четворогодишњем поверењу и да место селектора препусти другоме, Бошковић је одлучио да се оправда.

И поред свега наведеног, о оствареним и не оствареним плановима, преко једне чињенице, ипак, не може тако лако да се пређе - Олимпијске игре и даље су сан за српски женски рукомет.

Српкиње, још неколико дана актуелне планетарне вицешампионке, неће бити део највеће смотре светског спорта наредне године у Рио де Жанеиру. Упркос томе што је Бошковић у свом писму покушао да скрене пажњу са примарног циља, назвавши одлазак у Рио "наметнутим планом", истина је потпуно другачија.

Пласман на Олимпијске игре, први нашег женског националног тима још од Сеула 1988, био је главни циљ зацртан још пре четири године, када је Бошковић преузимао репрезентацију.

Председник Рукометног савеза Србије Велимир Марјановић је у време највећих резултата обе сениорске селекције (2012. и 2013. године) тврдио да је главни задатак како њега и сарадника, тако и људи којима ће на руковођење бити препуштене репрезентације, да у Рио одведу наш мушки и женски тим.

С обзриом на потенцијал који су имали, сасвим логично је било на почетку олимпијског циклуса испред најјачих селекција поставити овакав задатак.

Преузимањем селекторске палице њему се подредио и сам Бошковић. Пред свако такмичење и окупљање репрезентативки говорио је о Олимпијским играма као основном циљу генерације.

Навешћемо два примера.

После испадања у групи са последњег шампионата Европе, на питање новинара о евентуалној оставци, Саша Бошковић је одговорио:

"Не, не, па, зашто? Наш циљ остаје Рио. Морам да се захвалим девојкама. Имали смо малере, отишли неспремни, а овде су се повредиле Лојпур и Дамњановић. То је невероватно шта се нама дешава. Много пехова смо имали. Пали смо у другом полувремену. Не замерам девојкама ни за једну секунду проведену овде. Честитам им, свака им част".

Пред бараж за СП са Румункама ове године.

"Најновија вест је да играмо у Краљеву, на лето. Очекујем да ће људи из тог дела Србије да напуне халу и помогну нам да победимо веома квалитетну репрезентацију Румуније. Та победа би требало да нам буде карта за Олимпијске игре. Циљ и даље остаје исти, а то је пут у Рио", истакао је Бошковић.

Данас је то "од себе самих наметнут циљ", док су као главни истакнути пласман на Европско првенство 2014, Светско првенство 2015. и медаља на Унивезијади. То што је у Хрватској и Данској претрпљен дебакл и што универзитетска бронза, руку на срце, не може да се мери ни са пласманом у други круг великог такмичења, и није, читајући писмо селектора, поражавајуће.

И те како јесте, као и чињеница да смо прилику да бранимо светско сребро и да се боримо за Олимпијске игре добили захваљујући доброј вољи челника Светске рукометне федерације (ИХФ), доделивши нам вајлд кард. Дакле, на терену Бошковић са својим изабраницама није ни то успео. У Краљеву, пред пуним трибинама.

Док се јавности нуди писмо са образложењем у које не верује ниједан искрени љубитељ рукомета, Бошковић ни не помишља да је крајње време да се повуче.

А, то су му претходних дана поручиле и легенде нашег женског рукомета, освајачице највећих светских одличја - Светлана Китић, Драгана Пешић - Белојевић, Злата Паплацко...

Ако селектор неће, на потезу је РСС!