Analiza: Šumadinac, ''vojniče'', zbog ovoga moraš da odeš!

Selektor istakao da Olimpijske igre u Riju nisu bile primarni cilj, a pre samo nekoliko meseci je pričao drugačije.

Ostali sportovi 17.12.2015 | 23:30

Saša Bošković, još uvek aktuelni selektor ženske rukometne reprezentacije Srbije, posle debakla na Svetskom prvenstvu u Danskoj, obratio se javnosti pismom.

Kao moralni čin posle dva katastrofalna rezultata na najvećim takmičenjima, očekivala se ostavka. Ali, umesto da se zahvali na ukazanom četvorogodišnjem poverenju i da mesto selektora prepusti drugome, Bošković je odlučio da se opravda.

I pored svega navedenog, o ostvarenim i ne ostvarenim planovima, preko jedne činjenice, ipak, ne može tako lako da se pređe - Olimpijske igre i dalje su san za srpski ženski rukomet.

Srpkinje, još nekoliko dana aktuelne planetarne vicešampionke, neće biti deo najveće smotre svetskog sporta naredne godine u Rio de Žaneiru. Uprkos tome što je Bošković u svom pismu pokušao da skrene pažnju sa primarnog cilja, nazvavši odlazak u Rio "nametnutim planom", istina je potpuno drugačija.

Plasman na Olimpijske igre, prvi našeg ženskog nacionalnog tima još od Seula 1988, bio je glavni cilj zacrtan još pre četiri godine, kada je Bošković preuzimao reprezentaciju.

Predsednik Rukometnog saveza Srbije Velimir Marjanović je u vreme najvećih rezultata obe seniorske selekcije (2012. i 2013. godine) tvrdio da je glavni zadatak kako njega i saradnika, tako i ljudi kojima će na rukovođenje biti prepuštene reprezentacije, da u Rio odvedu naš muški i ženski tim.

S obzriom na potencijal koji su imali, sasvim logično je bilo na početku olimpijskog ciklusa ispred najjačih selekcija postaviti ovakav zadatak.

Preuzimanjem selektorske palice njemu se podredio i sam Bošković. Pred svako takmičenje i okupljanje reprezentativki govorio je o Olimpijskim igrama kao osnovnom cilju generacije.

Navešćemo dva primera.

Posle ispadanja u grupi sa poslednjeg šampionata Evrope, na pitanje novinara o eventualnoj ostavci, Saša Bošković je odgovorio:

"Ne, ne, pa, zašto? Naš cilj ostaje Rio. Moram da se zahvalim devojkama. Imali smo malere, otišli nespremni, a ovde su se povredile Lojpur i Damnjanović. To je neverovatno šta se nama dešava. Mnogo pehova smo imali. Pali smo u drugom poluvremenu. Ne zameram devojkama ni za jednu sekundu provedenu ovde. Čestitam im, svaka im čast".

Pred baraž za SP sa Rumunkama ove godine.

"Najnovija vest je da igramo u Kraljevu, na leto. Očekujem da će ljudi iz tog dela Srbije da napune halu i pomognu nam da pobedimo veoma kvalitetnu reprezentaciju Rumunije. Ta pobeda bi trebalo da nam bude karta za Olimpijske igre. Cilj i dalje ostaje isti, a to je put u Rio", istakao je Bošković.

Danas je to "od sebe samih nametnut cilj", dok su kao glavni istaknuti plasman na Evropsko prvenstvo 2014, Svetsko prvenstvo 2015. i medalja na Univezijadi. To što je u Hrvatskoj i Danskoj pretrpljen debakl i što univerzitetska bronza, ruku na srce, ne može da se meri ni sa plasmanom u drugi krug velikog takmičenja, i nije, čitajući pismo selektora, poražavajuće.

I te kako jeste, kao i činjenica da smo priliku da branimo svetsko srebro i da se borimo za Olimpijske igre dobili zahvaljujući dobroj volji čelnika Svetske rukometne federacije (IHF), dodelivši nam vajld kard. Dakle, na terenu Bošković sa svojim izabranicama nije ni to uspeo. U Kraljevu, pred punim tribinama.

Dok se javnosti nudi pismo sa obrazloženjem u koje ne veruje nijedan iskreni ljubitelj rukometa, Bošković ni ne pomišlja da je krajnje vreme da se povuče.

A, to su mu prethodnih dana poručile i legende našeg ženskog rukometa, osvajačice najvećih svetskih odličja - Svetlana Kitić, Dragana Pešić - Belojević, Zlata Paplacko...

Ako selektor neće, na potezu je RSS!