Видео - сјећања: Клод Макелеле...

Његова основна улога на терену била је да одузме противнику лопту, али је у сваком тренутку деловало је као да просто ужива у томе. Када се се све сабере и одузме, готово да нема противничке “десетке” која се поред њега наиграла фудбала.

Фудбал 15.12.2015 | 23:20

Играчи који нису "лепи за око", не постижу атрактивне голове и не креирају нападачке акције као по правилу врло брзо одлазе у заборав. Ипак, немали број задњих везних и те како је куповао срца фудбалске публике, пре свега борбеношћу, темпераментом и спобношћу да на прави начин осујете нападе противника. Ипак, само је мали број оних фудбалера који су своје дефанзивне задатке успевали да одраде на тако одлучан, перфектан и самуверен начин као што је то чинио Клод Макелеле. Играча као што је био легендарни Француски репрезентативац, родом из Киншасе, у ово модерније фудбалско време практично и да нема, а они који који покушају да буду барем слични, аутоматски се прогласе за незналице. Његова основна улога на терену била је да одузме противнику лопту, али је у сваком тренутку деловало је као да просто ужива у томе. Када се се све сабере и одузме, готово да нема противничке "десетке" која се поред њега наиграла фудбала.

Када бисте Клода Макелела ставили извели на терен знали бисте да остали везни играчи апсолутно могу да престану да брину о одбрани, већ искључиво о креирању напада. Био је апсолутни чувар везног реда. Његово упаривање са Патриком Вијером донело је једну потпуну нову снагу селекцији Триколора. Њих двојица, заједно са једним од највећих мајстора у историји ове игре Зинедином Зиданом, чинили су везни ред Француске којем практично ниједан други на свету није могао да се супростави. Макелеле је представљао осигуач, Вијера је био спона са офанзивном линијом тима, а Зидан неко ко би ломио противничку обрану, било да се ради о перектом пасу, шармантном дриблингу или хирушки прецизни ударцем за који једноставно није било одбране.

Колико је значио за Француску репрезентацију био је важан и за Реал Мадрид, можда још и више на почеку новог миленијума, чувајући леђа чувеним Галактикосима, чији је и сам био немерљиво важан део. Поред њега у тиму мајстори фудбала као што су Фиго, Зидан, Роналдо и Раул могли су једноставно да уживају и угри и редом мељу ривале. Ипак, из Краљевског клуба је испраћен на прилично неславан начин.

Осетивши да ће његов положај у клубу бити несигуран одласком Висентеа дел Боскеа, Макелеле је одлучио да затражи побољшање уговора и усклади га са онима које имају највеће звезде тима. Управа Реала је то глатко одбила, а Макелеле поднео захтев за трансфер и Челси је експресно реаговао. После тога пале су тешке речи Флорентина Переза на рачун свог доскорашњег играча.
"Макелеле нам неће недостајати. Његова техника је просечна. Он нема брзину и до лопте стиже после противника. Деведесет посто његових пасова иде или уназад или у страну. Он не удара лопту главом и ретко додаје пас дужи од три метра. Стићи ће млађи играчи који ће учинити да Макелеле буде брзо заборављен", рекао је у лето 2003. године Перез не слутећи да се готово до дана данашњег на Сантијаго Бернабеу неће појавити играч практично ни сличан Макелелеу.

Са председниковим речима се тада није сложио готово ниједан играч Реала, а они са највише ауторитета своје незадовољство су исказивали и јавно. Перез је одлазак Макелелеа поткрепио довођењем нове велике звезде Дејвида Бекама, на шта је Зинедин Зидан имао више него оригиналан коментар.
"Због чега додајете нову нијансу златне боје на Бентли, када сте остали без мотора у њему?", више него прецизан био је легендарни Зизу.

МАКЕЛЕЛЕОВА УЛОГА

Знао је и он, Клод Макелеле је у Реалу био од непроцењиве важности. На терену је увек деловао неупадљиво, кретао се испед последње линије тима и константно уништавао планове противничких плејмејкера. Многи, а највише сам председник, ипак нису успели да схвате да је управо Макелеле био полазана тачка свих успеха Краљевског клуба у те три незаборавне године, када су освојене две шампионске титуле, Лига шампиона, Суперкуп Европе, Интерконтинентални куп и два Суперкупа Шпаније.

Одласком у Лондон добио је знатно више респекта. Мурињо му је одмах ставио до знања да је он његов најважнији играч, на шта му је овај вишеструко узвратио и био један од најзаслужнијих за освајање две узастопне шампионске титуле. Португалац га је на крају сезоне 2004/2005. прогласио за играча године у његовој екипи.

Ипак, то велико поштовање између њих двојице "разбијено" је баш по окончању те две сјајне године.
"Током прве две године силидарност екипе је била невероватна, живели смо као група пријатеља, ишли заједно на ручак, пиће, тренинге и славља после утакмице. Мурињо је успео све то да поквари, дошли су нови играчи, такозване звезде и на нас је заборавио. Никоме није дозвољавао да буде познатији и славнији од њега", рекао је Макелеле по одласку у Пари Сен Жермен, где је након три одигране сезоне и окончао професионалну каријеру.

Позицију на којој је играо у Енглеској популарно су назавали "Макелелова улога". Начин на који је он покривао офанзивни део свог везног реда и притом штитио своје дефанзивне саиграче остао је упамћен као јединствен у свету фудбала.
"Улога коју сам имао није захвтевала превише кретњи, увек сам био испред дефанзиваца. Али знао сам како да треба да се игра. Играч на овој позицији мора да анализира утакмице. Мораш да знаш када је прави тренутак да останеш и сачуваш своје дефанзивце, а када везне играче. У правом тренутку мораш да знаш како да искотролишеш утакмицу. Знао сам како да направим разлику у правим тренуцима. Истина је да је моја улога увек била да стојим на својој половини и штитим одбрану, али сам увек радио и више од тога", објашњавао је Макеле важност своје позиције на терену.

Макелелеов задатак на терену јесте пре свега био да се противнику сруши концепција игре, али је он више од свега волео да има лопту својим ногама, па макар то била и она два-три додира у којима је просто уживао.
"Када играте на мојој позицији морате да уживате. Не можете мислити само на то како да не примите гол. Уживате док играте, када одузимате и када додајете лопту. Када сте ниски морате да реаговати у правом тренутку. Противник може бити снажан и висок, али ако реагујете у правом тренутку сигурно ћете га надскочити", рекао је једном приликом Макелеле.

Крај каријере није могао да замисли на бољи начин. Након пуних пет сезона у дресу Плаваца одлучио је да се врати у Француску и обуче дрес Пари Сен Жермена. Иако је већ тада имао 35 година одиграо је три сезоне, као уосталом и комплетну каријеру, у пуном интезитету. У оптоштајној сезони облачио је дрес Светаца у чак 33 прволигашке утакмице и још девет у осталим такмичењима, што само потврђује да је своју комплетну каријеру одиграо буквално до последње капи зноја.

Одмах по завршетку професионалне каријере постао је асистент Карла Анћелотија, на Парку принчева, а при самостални посао добио је у мају 2014. године, када је преузео Бастију. Ипак, тако се задржао мање од шест месеци и у овом тренутку је више од годину дана без клуба.