Страшно: У БиХ још 121 колективни центар!

Двије деценије након завршетка рата чак 7.247 особе, од којих 702 дјеце, живи у катастрофалним условима у 121 колективном центру за избјеглице на подручју БиХ!

Босна и Херцеговина 11.12.2015 | 14:45

"У колективни центар сам као избјеглица дошла са двоје малољетне дјеце, а сада имам и унучиће, који ми такође одрастају у колективном центру. Жељела бих само да живимо као нормални људи, да више не будемо овдје."

Ријечи су ово Ранке Ковиљац, једне од чак 7.247 особа које и данас, 20 година од престанка рата у БиХ, живе у 121 колективном центру на подручју наше земље. Од тог броја је 702 дјеце, пишу "Независне новине".

"Унук ми стално говори да му је додијало овдје. Види да његови вршњаци из школе имају своје куће, да похађају неке активности које њему не можемо приуштити. У бараци у којој смо има жохара. Почели су и мишеви. Жохари нам уништише ствари које смо тешком муком набавили. Бараке су већ пропале. У неким ћошковима се види свјетлост свана", испричала је Ковиљчева, која је 13 година у колективном центру у Сокоцу.

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, изнесеним поводом Међународног дана људских права, избјегли и расељени у колективним центрима на располагању имају у просјеку 30 квадрата, које дијели четири па и више чланова. Од 121 колективног центра, 64 су неусловна за живот.

"Хигијена је лоша. Људи оболијевају. Дјеца се заразе. Нема купатила, нема каде. Страшни су услови", казала је Мирхуниса Зукић, предсједница Уније.

Истакла је да дјеца напуштају школе, те да људима смјештеним у колективне центре нико не плаћа струју, воду.

"Центри нису у граду него изван, смјештени далеко од очију јавности. У ове људе се гледа као да су тај живот одабрали. Апелујемо да им се помогне. Ти људи су бескућници", рекла је Зукићева и додала да људима јако тешко пада овај живот, те да је страшно и да, на примјер у Мостару, 20 година гледају своју срушену зграду.

Нагласила је да је за смјештај људи из колективних центара потребно изградити 2.600 стамбених јединица, те да је доста новца долазило за рјешавање и овог проблема, али је очито усмјераван нетранспарентно и ненамјенски.

"Начин да се колективни центри затворе је реконструкција стамбених објеката или градња зграда социјалног становања за оне који се не желе вратити него остати у садашњем мјесту боравка, а таквих је много. Имају средства за затварање колективних центара након донаторске конференције, одржане прије три године. Пратићемо реализацију", додала је Зукићева.

Рањиве категорије у БиХ најчешће су жртве кршења људских права.

Због тога је неопходан виши степен политичке независности свих институција у чијој је надлежности заштита људских права и основних слобода грађана БиХ.

Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, изјавио је да ова организација прати питања људских права широм БиХ, поготово имајући на уму мигрантску и избјегличку кризу, како на подручју западног Балкана, тако и широм Европе.

"Мигранти и избјеглице представљају велику кризу и изазов за све, па и за БиХ. Однос према мигрантима је питање заједничке политике сусједних и транзитних земаља", рекао је Мур.

Антон Касиповић, министар правде Републике Српске, рекао је да су сви људи једнаки пред законом и за превенцију и борбу против дискриминације, у свим облицима друштвеног живота, потребно је заједничко дјеловање државних институција, независних тијела и невладиних органзација.

Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске, нагласио је да је ово законодавно тијело посвећено успостављању, гарантовању и заштити највиших међународних стандарда у области људских права и слобода, а у сегменту кршења медународног, ратног и хуманитарног права, како је оцијенио, напредак је остварив уз објективан, уравнотежен и праведан приступ свих у БиХ, укључујући и представнике међународне заједнице.

(НН/Мондо.ба)