ФИБА зове АБА лигу, 2 сигурна, можда и 6 мјеста!!!

Сазнајте о чему се говорило у Минхену и каква је понуда ФИБА у односу на оно што је АБА лига добила на састанку пре седам дана у Барселони.

Кошарка 11.12.2015 | 21:45

Пре седам дана у Барселони, ове недеље у Минхену.

Делегација нове АБА лиге у саставу директор Крешимир Новосел, спортски директор Жарко Чабаркапа, после разговора са Ђордијем Бертомеуом и главешинама нове Евролиге, посетила је и седиште ФИБА где је упозната са алтернативом у виду ФИБА Евролиге или ФИБА Лиге шампиона, како ће се већ звати паралелно такмичење које сасвим извесно креће од сезоне 2016/17.

Укратко, МОНДО сазнаје да је АБА лиги понуђено више места од онога што је, иако незванично, најављено у Барселони. Подсетимо, председник Црвене звезде Небојша Човић рекао је у више наврата да ће нова АБА лига имати једно сигурно место у "Ђордијевој" Евролиги и још једно у квалификацијама.

Наш портал, из поузданих извора, сазнаје да је Минхен понудио регионалном такмичењу два сигурна места и још једно у квалификацијама, а да постоји идеја и да три националне лиге са ових простора, вероватно српска, хрватска и словеначка, добију још три места у квалификацијама за ФИБА Евролигу/Лигу шампиона.

Хипотетички, то је шест места, под условом да сви прођу квалификације.

Ипак, ове вечери ништа није одлучено осим што су формиране две радне групе, које ће радити пуном паром до наредног заседања, заказаног за 7. јануар. Једна радна група, састављена од чланова ФИБА и представника националних лига, радиће на "говернмент" задатку (ко би водио такмичење, ко би били спонзори, итд), а друга на "спорт" задатку (календар такмичења, број учесника, формат, подела позивница, квалификације, итд).

Неформално, разговарало се о такмичењу које би бројало 24 или 32 учесника.

Суштина проблема је у томе што је Бертомеу добио свих 11 (тренутно, то је важно напоменути) најјачих европских клубова и да се ФИБА суочава са Планом Б, а то је приволети ту другу групу клубова по квалитету, када је у питању традиција, популарност, логистика, финансијска моћ, итд. Дакле, сада креће борба са Еврокупом, од којег Бертомеу и Евролига неће одустати.

У наредном периоду, ФИБА ће пробати да понуди клубовима далеко боље услове од оних које би доносио Еврокуп и да покуша, стрпљиво и уз што јачи наградни фонд, да подиже одређене центре и клубове, самим тим и квалитет такмичења, како бисмо у периоду од пет до десет година рекли да у оба такмичења играју моћни састави.

Наравно, то неће бити лако, али не би требало повлачити паралеле између 2000. године и 2016. године, јер је ондашња Супролига и даље имала великане у својим редовима, који су у међувремену отишли код отцепљених. Али, још једна битна ствар разликује наредну и 2000. годину, јер се тренутно не осећа искључивост и снажан ривалитет. То, такође незванично, потврђују и најаве да неће бити реваншизма уколико се неки клубови одлуче за учешће у ФИБА такмичењу и супротно.

АБА лига, речено нам је, тренутно лагодно седи на обе столице и оба "послодавца" желе да виде клубове са ових простора у својим такмичењима, али далеко од тога да ће коначна одлука о томе шта ће бити приоритет бити лака и без могућих консеквенци.

И ФИБА барата одређеним фондом, који би био подељен клубовима учесницима, али се више не ради о суми од 30 милиона евра годишње, утолико што су све "велике рибе" тренутно у другом језеру, па није реално да ће заинтересовани спонзори одвајати овакве суме за тимове другог ранга, попут Валенсије, Лијетувоса, ПАОК, Галатасараја и осталих.

На крају, треба рећи и да успех ФИБА у овом амбициозном пројекту може да одреди и судбину Еврокупа, који је добио на значају и квалитету од када је Евролига јамчила једно сигурно место у свом наручју за победника овог такмичења. Међутим, ако такозвани "другопозивци" изаберу ФИБА, питање је да ли ће Бертомеу дозволити да будући победник Еврокупа, вероватно тим скромног буџета и логистике, дође директно на мегдан најјачима и то у лигашки систем такмичења.

Биће занимљиво видети како ће се ситуација развијати и ко ће доносити какве одлуке...

Треба имати на уму још нешто... Евролига се ове године "затворила" и 11 најбољих клубова добило је десетогодишње уговоре и стабилне и обилне изворе финансирања у том периоду. Нема дилеме око тога да ће их уносан буџет који је обезбедила Евролига држати у врху и давати им предност у односу на све остале, али... Ако погледамо кошаркашку мапу моћи од пре 10, 15, 20 година, схватићемо да нису сви од 11 повлашћених били у врху, штавише. Неки су били и на маргини. Пре 16 година, Ф4 Евролиге играли су Жалгирис, Олимпијакос, Фортитудо и Виртус из Болоње. Годину дана раније, учесници су били Партизан, Виртус, Тревизо и АЕК, завршницу прве Евролиге играли су АЕК, Басконија, Виртус и Фортитудо, а Ф4 2003, рецимо, ЦСКА, Сијена, Барселона и Тревизо.