Анализа: Шта ће Звезда урадити послије ''Грофовог Панатинаикоса''?!

Попуњавање кратког ростера и реновирање последње линије је нешто је Црвеној звезди потребно како не би бициклом кренула у Европу. Ако то не уради, пораз од Борца памтиће се као један од најтежих у историји и по Божовићевим мурињовским марифетлуцима, неодстојним надимка Гроф!

Фудбал 04.12.2015 | 23:15

Један од утемељивача велике Црвене звезде Миљан Миљанић током дугогодишњег мандата као савезни капитен знао је више пута да понавља своју легендарну мисао:
„Да се разумемо, сваки тренер на овом свету има свој Панатинаикос“, говорио је Миљанић у тренуцима када је бранио бројне селекторе, између осталог и Ивицу Осима.

Добри познаваоци фудбалских прилика сигурно знају да је можда и највећи тренер у историји, не само српског, него и балканског фудбала, предводио Црвену звезду у оном злокобном атинском дану када је остала без финала Купа шампиона. Међутим, и поред те античке трагедије, која је и данас неразјашњена, Црвена звезда је наставила да расте...

Није за поређење, нити мечеви имају сличан карактер, али Миодраг Гроф Божовић има озбиљну срећу што је његов Панатинаикос дошао веома рано, већ у децембру. И то у мечу који неће имати велике последице по Црвену звезду, осим историјских, јер је забележен један од најтежих пораза у богатој клупској историји.

Ту чињеницу и тај туробан податак Миодраг Гроф Божовић мораће да носи до краја своје каријере, ма где радио и какве успехе постизао... Као што ће морати да схвати да су некад и тешки порази саставни део игре, па и неизбрисиви део Црвене звезде, на чијој клупи су поред већ много пута поменутог Миљана Миљанића седела многобројна господа са великим Г. Може ли неко да замисли Амбасадора Станковића, покојног Рајка Митића или Велибора Васовића како се у тренуцима опште немоћи, док се ривал поиграва с њима, пет минута вербално надигравају са Милорадом Мажићем? Ти тренерски марифетлуци су нуспроизвод савременог фудбала искреирани у поганим умовима Жозеа Муриња и сличних типова. Тренер Црвене звезде Миодраг Божовић је пропустио шансу да покаже колико је велики и у поразу, те да инспирацију за хумор не добија само током велике серије победа коју је као тренер с педигреом „погурао“.

ДА ЛИ БИ МИЉАН МИЉАНИЋ И АМБАСАДОР СТАНКОВИЋ ОСТАВИЛИ ТИМ НА ЦЕДИЛУ?

Он је популистичким махањем и показивањем на срце још мало ушао под кожу навијача. Био је то у том тренутку сувишан потез, јер је Божовић у звездашкој јавности окарактерисан као кључна фигура сјајне првенствене јесени. Било је у том махању чисте емоције, али и несвесног себичлука, пошто је, као главнокомандујући, Божовић и онако дезоријентисан и начет тим оставио без стратега... За такав превид не може да му као алиби послужи прича да се на Маракани бави неком врстом чаробњаштва, односно да је од легионара попут Ибањеза, Доналда и Вијеире направио Спартанце жељне противничке крви.

Наравно, Божовић за само три дана има шансу да се врати на стари пут, али шта Звезда може да уради после Грофовог Панатинаикоса?

До среде вече све је некако изгледало бајковито, до те мере да је после шаптања црвено-бели део Србије почео и гласно да прича о подухвату званом Лига шампиона. Тачно је да Звезда изгледала недодирљиво већ три месеца, али су Чачани на Маракани оголили истину, тачније можда су и црвено-белима учинили велику услугу. Јер како су кренули и како су били уљуљкани у првенственој серији, не би било изненађење да су се црвено-бели бициклом запутили ка Европи, а Гроф Божовић с Мамадуом Мбођом на позицији задњег везног у дуго чекане квалификације за Лигу шампиона (тежак тренерски превид).

Први проблем који је Борац брутално дијагностиковао на Маракани јесте да Црвена звезда у овом тренутку има кратак ростер. Постоји она фраза да се без сваког може, али без Катаија, Грујића и Уга Вијеире – то је тим без кичме. Поменути трио је одржавао свежину, могао да цеди суву дреновину, пошто је био ослобођен европских мечева. А какав би Звездин учинак био да су Катаи, Грујић и Вијеира морали да се понављају на свака три дана... О томе ће на Маракани морати озбиљно да размишљају како не би уследило ново трежњење и сасвим нова црна епоха уоквирена у само неколико речи – „После Грујића и Катаија – потоп“.

И друга озбиљна лекција после Грофовог Панатинаикоса? Актуелни тренер Црвене звезде и у Русији је постао препознатљив по виско постављеној одбрани и навици да високим пресингом дави противника. О томе је својевремено причао и Никола Мијаиловић, а негде у историји Црвене звезде је записано и укорењено да најтрофејнији српски клуб МОРА тако да игра. Само што ризик, начин игре који у Црвеној звезди није успео да имплементира Здењек Земан (за разлику од Божовића) изискује зверине од штопера... Дефанзивце способне да се потркају и с најбржим шпицевима.

Звезда је неколико пута „висила“ ове јесени, а онда су дошли Чачани и одгонетнули сваку сумњу. Уз велико поштовање према Вујаклији и Зорићу, црвено-бели ће морати да пронађу централне дефанзивце који ће моћи да се потркају с нападачима Базела, Лудогореца, загребачког Динама или Базела... А они су две класе испред креатора луде чачанске ноћи.

Капитен Луковић још тражи себе и вероватно ће слика о његовим достигнућима у јесени каријере бити позната после зимских припрема на Кипру. Сада се мучи и осцилира, док млади Вукашин Јовановић расте, али и даље поред себе мора да има тутора...

Дакле, танак ростер и реновирање последње линије. Ако то у Љутице Богдана реше, поред невеселе финансијске ситуације, Грофов Панатинаикос може да постане велика победа. У супротном, памтиће се само да је Божовић изводио мурињовске марифетлуке, недостојне надимка Гроф

Уосталом, Гроф није под сумњом због катастрофе против Борца, као што није био ни Луис Енрике када га је од фудбала одучио Атлетик Билбао који је за Барселону реално - Борац!