БиХ не контролише цијене лијекова!

Свјетска банка затражила је од БиХ да до краја године усвоји и имплементира правилник о начину контроле цијена и начину обликовања цијена лијекова, који већ више од три године купи прашину по институцијама БиХ.

Босна и Херцеговина 13.11.2015 | 13:50

Усвајање овог правилника Свјетска банка условила је давањем кредита здравственом сектору који грца у проблемима и којем су неопходне "финансијске ињекције" како би се колико-толико одржао у животу. Ипак, наспрам потреба бх. здравства, према незваничним информацијама, налази се фармацеутски лоби који се оштро противи усвајању правилника о начину контроле цијена, начину обликовања цијена и начину извјештавања о цијенама, а којим би цијене биле смањене за отприлике 20 одсто. О чему се заправо ради, најбоље показују подаци Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, који кажу да је у 2014. години на лијековима "обрнуто" више од 531 милион марака, од чега су страни произвођачи продали више од 436 милиона КМ.

"Агенција за лијекове и медицинска средства поново је ушла у ревизију правилника, будући да је Свјетска банка заинтересована за имплементацију овог правилника с циљем регулисања тржишних цијена лијекова у БиХ, јер је БиХ једина земља у југоисточној Европи без контроле цијена лијекова на свом тржишту", рекла је Наташа Грубиша, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, додајући да је нови правилник који ће сљедеће седмице бити упућен пред Савјет министара БиХ конципиран на начин да се цијене лијекова у БиХ формирају на основу цијена лијекова у земљама окружења, а референтне земље су Хрватска, Србија и Словенија.

Ипак, због јединствене стопе ПДВ-а у БиХ која износи 17 одсто то не значи да ће цијене бити исте као у земљама региона с обзиром на то да се у тим земљама на лијекове примјењује доста нижа стопа пореза.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства кажу да прича о правилнику траје још од 2011. године, када га је Савјет министара БиХ усвојио, али га никада није имплементирао. Након тога Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ два пута је Савјету министара БиХ достављала приједлог измјене правилника, али те измјене никада нису усвојене, па чак ни након ургенција.

И поред настојања да откријемо ко је и због чега опструисао усвајање овог правилника, нисмо успјели сазнати, а у свим незваничним разговорима наглашено нам је да искључиву корист од тога имају фармацеутске куће и увозници лијекова.

Јуче смо и у Министарству цивилних послова БиХ покушали сазнати докле се стигло са усвајањем горе поменутог правилника и када се може очекивати да се ревидирани правилник нађе пред министрима Савјета министара БиХ, али у кратком одговору само нам је речено да немају информација о томе и да Агенција за лијекове и медицинска средства своје материјале директно доставља Савјету министара БиХ, иако у овој агенцији тврде другачије.

Оно што је занимљиво јесте да је управо Адил Османовић, министар цивилних послова БиХ, почетком маја ове године рекао да ће инсистирати да Савјет министара БиХ што прије стави на дневни ред и усвоји правилник како би коначно ступио на снагу, с обзиром на то да његовим неусвајањем грађани БиХ трпе највећу штету и плаћају највећу цијену.

Са министром Османовићем јуче нисмо успјели ступити у контакт јер се није јављао на мобилни телефон, а није одговорао ни на СМС поруке. Оно што смо сазнали јесте да су измјене правилника посљедњи пут пред министрима биле у јануару 2014. године и да је тада на приједлог Дамира Хаџића, који је био министар транспорта и комуникација, то скинуто са дневног реда. Послије тога у цијелу причу укључило се и Удружење страних произвођача лијекова који су имали примједбе и на томе је све стало.

У наредних неколико седмица биће занимљиво видјети да ли ће правилник коначно доћи на дневни ред Савјета министара БиХ с обзиром на да незваничне информације говоре да је све могуће и да у суштини све зависи од тога колико су здравству БиХ потребне паре Свјетске банке и колико су заиста јаки фармацеутски лобији.

НН