78 % грађана је за улазак БиХ у ЕУ

Овогодишње истраживање, проведено у првом кварталу 2015, показало је да би 78 посто грађана БиХ, уколико би сутра био организован референдум о уласку у ЕУ, подржало чланство БиХ у Унији.

Босна и Херцеговина 30.10.2015 | 17:35

Дирекција за европске интеграције сваке године на репрезентативном узорку проводи истраживање јавног мњења о подршци интегрисању БиХ у ЕУ. У посљедњих пет истраживања постотак подршке нема линеарни тренд, већ осцилира између 76 и 88 посто, зависно од године.

Ријеч је о највишој подршци процесу у региону с обзиром на фазу интеграције у којој се БиХ налази. Овај ниво подршке охрабрује, али и обавезује све актере у процесу, посебно имајући у виду да је у готово свим државама из претходних проширења ЕУ, одмаком овог процеса долазило до пада подршке јавности, што је очекивано с обзиром на његову комплексност и дуготрајност, речено је у Дирекцији за европске интеграције.

На питање колико су грађани БиХ уопште упознати с правима или "повластицама" које ће добити када БиХ уђе у ЕУ (већа заштита потрошача, слободније кретање, могућности запошљавања...), из Дирекције истичу како се трендови информисаности грађана разликују од истраживања до истраживања.

Но традиционално, на питање да искажу најважнију предност чланства у ЕУ велика већина грађана одговара да је ријеч о отварању већег броја квалитетнијих радних мјеста. Слиједе гаранција трајног мира, политичка стабилност и слобода кретања.

Истовремено, према мишљењу већине испитаника, поуздана радна снага и природни ресурси су највеће вриједности које БиХ може донијети Европској унији.

Такође, резултати једног од проведених истраживања указују да двије трећине испитаника, према властитој процјени, посједује недовољно информација о процесу интегрисања и његовом утицају на свакодневни живот.

Што се тиче кориштења средства из ИПА фондова и на што су та средства највише трошена, из Дирекције за европске интеграције наглашавају како је БиХ у централизованом, односно директном систему управљања предприступном помоћи.

То значи да у име институција и корисника ИПА пројеката у БиХ ова средства уговара, исплаћује и утрошак прати Делегација Европске уније у БиХ. На крају, релевантну оцјену искориштености ИПА средстава, као "чувар буџета" ЕУ даје једино Европски ревизорски суд. Према посљедњим званичним подацима Делегације, из ИПА износа од 2007. до 2013. уговорено је 80 посто пројеката, што је изражено у новцу 411,69 милиона евра, од око 660 милиона евра алоцираних за БиХ у неведеном периоду. ИПА средства у претходном буџетском периоду ЕУ (2007.-2013.) која су Босни и Херцеговини као потенцијалном кандидату била доступна, алоцирана су за помоћ у транзицији и јачању институција, те прекограничну сарадњу. ИПА средствима финансиране су различите врсте пројеката чији је циљ подршка испуњењу критеријума за чланство, што је и примарна сврха овог финансијског инструмента.